BEOGRAD – Predsednik Aleksandar Vučić sastao se sa šefom Delegacije Evropske unije u Srbiji Emanuelom Žiofreom koji mu je predao Godišnji izveštaj Evropske komisije o Srbiji 2022.
Žiofre je na konferenciji za medije poručio da je Srbija potrebna Uniji kao partner, ali i istakao da je Srbija nazadovala kada je reč o usaglašenosti sa spoljnom politikom EU. Taj politički deo je obojio ceo izveštaj, rekao je predsednik Vučić.
Vučić: Nazadovanje samo u jednoj oblasti – usaglašenosti u spoljnoj politici
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da je u velikoj meri saglasan sa napisanim u izveštaju, ali da je suština ono što mu je i sam šef delegacije Emanuele Žiofre rekao – odnos Srbije prema uvođenju sankcija Ruskoj Federaciji.
Dodao je da Beograd razume Brisel, ali da Srbija nije glasala ni za jednu deklaraciju protiv Ruske FederacijeEU.
„Rekao sam da ćemo i sa velikom ozbiljnosti uzeti u obzir njihove stavove, predloge i mišljenja i taj politički deo je obojio ceo izveštaj i to je jedini deo u kom smo nazadovali – u našoj usaglašenosti sa deklaracijama EU o spoljnoj politici“, rekao je Vučić.
„Prilika da donesemo neophodne odluke ma kako one bile teške“
Žiofre je istakao da su Srbija i EU bliski partneri i da trgovinska razmena svake godine raste, a prošle je iznosila 32 milijarde evra.
„EU je prvi investitor u Srbiji, a prošle godine smo imali direktne strane invetsicije od 1,85 milijardi evra i najveći smo donatori jer verujem da vredi ulagati u Srbiju i da Srbija bude deo naše porodice“, naveo je šef delegacije EU.
Poručio je da Srbija i EU imaju zajedničku budućnost i da trenutna bezbednosna kriza koja potresa Evropu i svet zahteva veće jedinstvo.
„Sada je više nego ikad politička investicija EU na Zapadnom Balkanu i treba da iskoristimo ovu priliku da donesemo neophodne odluke ma kako one bile teške, kao bismo išli napred“, poručio je Žiofre.
Žiofre: Potrebna nam je Srbija kao partner
Žiofre je rekao da se ovaj izveštaj odnosi na političke kriterijume. „Izvestili smo o izborima 3. aprila. EP je bio angažovan u unapređenju uslova, političkih aktera. Došlo je do većeg pluralizma u parlamnetu i parlamentarna sloboda je poštovana“, rekao je Žiofre.
Međunarodna zajednica je difinisala šta treba da se reši, kaže on.
„Posebno bih se fokusirao na pravosuđe. Srbija je preduzela korake ka jačanju nezavisnosti pravosuđa uz ustavne promene u januaru, usvojeni su amandamni, Venecijanska komisija je konsultovana. Savet Evrope je zaključio da je proces bio inkluzivan“, podvukao je Žiofre.
Kaže da je postignut određeni napredak u borbni protiv korupcije. Postoji nova strategija i prateći Akcioni plan. Broj istraga je povećan ali broj optužnica je smanjen i ograničena je konfiskacija imovine stečena kriminalom, ukazao je Žiofre.
Nismo imali napredak po pitanju medija i slobode izražavanja, formirane su radne grupe kada je reč o bezbednosti novinara, rekao je Žiofre.
Nije usklađena spoljna politika što se tiče sankcija Rusiji, tu se vidi nazadovanje, rekao je Žiofre ukazujući da je stopa usklađenosti smanjena.
„Potrebna nam je Srbija kao partner“, rekao je Žiofre.
Žiofre: Proširenje EU je investicija u mir
Emanuele Žiofre je zahvalio predsedniku Vučiću i ministarki Jadranki Joksimović na saradnji u proteklih 12 meseci.
„Uložili smo napore da budemo što objektivniji i nadamo se da će dokument biti korisna alatka za dalji napredak u procesu evrointegracija“, rekao je Žiofre.
Ukazao je da se Evropa trenutno fokusira na posledice rata u Ukrajini.
„Taj događaj je promenio bezbednosnu situaciju u Evropi iz korena, vidimo da civili svakodnevno ginu, razara se infrastruktura, ovo ima ogroman uticaj na sve u Evropi, uključujući i politiku proširenja i mislim da se svi slažu da je proširenje geostrateška investicija u mir, bezbednost i prosperitet EU više nego ikad“, rekao je Žiofre.
U Briselu je objavljen objedinjeni izveštaj o napretku zemalja Zapadnog Balkana u sprovođenju reformi i evropskim integracijama.
U okviru izveštaja, najvažnije ocene o napretku Srbije obrazložio je komesar za proširenje Oliver Varhelji.
Deo izveštaja koji se odnosi na pravosuđe i političke procese dobio je pozitivnu ocenu, a u odnosu na prethodni izveštaj, negativan bilans je u usklađenosti spoljne politike.
„Srbija nam treba kao iskren politički partner i saveznik koja deli s nama zajedničke vrednosti, bezbednost i prosperitet. U današnjem geopolitičkom kontekstu, jasno je da Srbija treba više da radi da bi se uskladila sa spoljnom politikom Unije uključujući sankcije protiv Rusije“, rekao je Varhelji u Briselu.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
