SRBIJA – Nakon završenog samita Procesa Brdo–Brioni koji se održava na Brdu kod Kranja, predsednik Srbije Aleksandar Vučić obratio se javnosti.
Na pitanje da li je bilo tenzija, Vučić je rekao da nije.
“Nije bilo tenzija, razlike nisu tenzije. Razgovori su tekli normalno, nije bilo nikakvih tenzija. Naš stav se razlikuje po pitanju Kosova od stava ostalih zemalja, izuzev srpskih predstavnika u BiH”, izjavio je Vučić.
“Govorili smo i o 6 tačaka s naglaskom da EU pomogne ako može Zapadnom Balkanu u teškoj energetskoj situaciji u kojoj smo svi”, rekao je predsednik dodavši da je na čelu zemlje koja je na evropskom putu, ali u kojoj nikad nije bilo više protivljenja ulasku u EU, kojoj su inače puna usta međunarodnog prava kad je reč o Ukrajini, ali ne i Srbiji i situaciji sa Kosovom.
“Osnovna je tačka reafirmacija ubrzanog evropskog puta celog regiona. Ono što je vizna liberalizacija celog regiona i davanje kandidatskog statusa BiH. Imali smo mnogo razlika, suprotnih stavova”, rekao je Vučić.
“Svi mogu da polože cvet u Jasenovcu, samo ja ne. Meni su zabranili da položim jedan običan svet. Ali zahvalan sam predsedniku Milanoviću jer je danas podržao evropski put Srbije”, rekao je Vučić.
“Da danas imate referendum u Srbiji za EU, naš narod bi rekao ne. Drugačiji je pristup u Evropi kada se govori o teritorijalnom integritetu Ukrajine i integritetu Srbije”, rekao je. “Kod nas je sekularnost na visokom nivou. Ne znam kako je kod vas u Hrvatskoj, ali kod nas je crkva odvojena od države. Oni mogu da donose odluke, ali država u to nije umešana. Ja znam da vi jedva čekate da dođem u Jasenovac da možete da me pitate šta god poželite”, kaže Vučić.
O odnosima među liderima i atmosferi je ponovio da nije bilo nikakvih tenzija i da je atmosfera čak bila bolja nego prošle godine.
“Ja sam se rukovao sa obojicom, postoje različiti stavovi, ali bila je normalna atmosfera… Bila je bolja atmosfera nego prošle godine, iako mi se čini da je situacija teža nego prošle godine”, rekao je.
U deklaraciju nije ušao zahtev hrvatskog predsednika MIlanovića, izjavio je srpski predsednik. Kako je Vučić rekao, to bi i Srbija podržala. Međutim, Vučić je objasnio da se nisu saglasili Komšić i Džaferović i da zbog toga nije ušao taj zahtev.
O odnosima Srbije i Slovenije
“Odlični su nam odnosi, s obzirom na to da su oni priznali nezavisnost Kosova. Rekao sam im samo zašto nas oni pitaju oko sankcija Rusiji, zašto bi mi uvodili sankcije Rusiji koja nije priznala Kosovo, a Slovenija jeste. Osim toga, odlični su nam odnosi, svake godine napreduje rast”, objasnio je.
Govorio je i o dijalogu Beograda i Prištine.
“Niko ne želi novi sukob na Balkanu. Jedna stvar koji mnogi potcenjuju je ono što Putinu hoće da izmaknu stolicu, jer on kaže – ako ste vi mogli da napravite presedan, možemo i mi. Nije lako, ali hoćemo da sačuvamo mir i stabilnost”, kazao je predsednik Srbije.
Predsednik Hrvatske Zoran Milanović i predsednik Slovenije Borut Pahor dočekali su predsednika Vučića.
Stigli su i članovi Predsedništva BiH Šefik Džaferović, Milorad Dodik i Željko Komšić. Odmah posle njih došao je i predsednik Crne Gore Milo Đukanović.
Samitu prisustvuje i predsednica tzv. Kosova Vjosa Osmani.
Inicijativa Proces Brdo–Brioni pokrenuta je 2010. godine kada su tadašnji slovenački premijer Borut Pahor i hrvatska prenikerka Jadranka Kosor, nakon potpisivanja sporazuma o arbitraži između dve zemlje, želeli da daju primer liderima Zapadnog Balkana i podstaknu ih na rešavanje bilateralnih pitanja i ubrzanje na evropskom putu.
Od 2013. godine sastanci u Procesu Brdo–Brioni se održavaju svake godine, a skupu lidera regiona pridruživali su se i specijalni gosti, među kojima su bili nekadašnja nemačka kancelarka Angela Merkel, raniji predsednik Austrije Hajnc Fišer, predsednik Nemačke Frank-Valter Štajnmajer, predsednik Poljske Andžej Duda, njegov italijanski kolega Serđo Matarela, aktuelni predsednik SAD, tada u funkciji potpredsednika Džozef Bajden, te i predstavnici evropskih institucija.
Pahor je 3. septembra boravio u Beogradu, gde je sa predsednikom Srbije razgovarao o Samitu i o “svim značajnim pitanjima za uspeh te konferencije za dva cilja koja su bila u prom planu u prethodnih 11 godina, a to su evropska perspektiva Zapadnog Balkana i drugo mir, stabilnost i razvoj regiona”.
Predsednik Slovenije je tada rekao da smatra da postoji mogućnost se svi lideri u regionu slože i da se Srbiji, Crnoj Gori, Severnoj Makedoniji još brže otvore vrata i da se završe pristupni pregovori i da postanu članice EU i da se ti pregovori ubrzaju.
Pahor je naveo, kada je reč o Samitu Brdo–Brioni i situaciji u regionu, da su uslovi sada lošiji nego prošle godine kada su se sastali i dodao da se još prošle godine oslikavalo lošije raspoloženje.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.