A što se tiče srpske trobojke na leđima predsednika Srbije, stvari stoje ovako: sluge ponizno za vrat stavljaju tuđi jaram, slobodni ljudi ponosno zastavu svoje otadžbine.
Ni četvrti dan nakon sednice Generalne skupštine UN u Njujorku, na kojoj je manjinom glasova usvojena sramna rezolucija, kojom se Srbima pripisuje lažni genocid u Srebrenici, ne prestaju kritike pojedinih opozicionih stranaka i medija na adresu predsednika Srbije Aleksandra Vučića. Zameraju mu ne samo usvajanje rezolucije već i srpsku zastavu kojom se zaogrnuo na ovoj istorijskoj sednici.
Jedni to čine zbog predstojećih izbora u Beogradu, drugi zato što odrađuju novac dobijen od zapadnih agentura, treći iz puke zavisti. Nama tako svojstvene.
Na računima smo nekad imali bankrot, Evropa je lutala…
Najdalje u kritikama je otišao Dragan Đilas, predsednik Stranke slobode i pravde, koji je zatražio da Vučić podnese ostavku zato što je NATO ergela izglasala to što je izglasala.
Već godinama ne može da prođe jedan dan a da se ne oglasi neki pametnjaković koji traži Vučićevu odgovornost ili ostavku ali odavno nisam čuo tanje obrazloženje. I gluplje. Samo neko ko nema pojma o međunarodnim odnosima ili nije u najboljim odnosima za zdravim razumom, mogao je da očekuje da rezolucija neće biti usvojena. Da Amerika, Engleska, Francuska, Nemačka i druge najveće svetske sile, koje drže podjarmljenom polovinu planete, neće izgurati svoj genocidni naum da Srbima prišiju etiketu genocidnosti.
Najdalje u kritikama je otišao Dragan Đilas, predsednik Stranke slobode i pravde, koji je zatražio da Vučić podnese ostavku zato što je NATO ergela izglasala to što je izglasala.
Sramna rezolucija kojom potomci i sledbenici Oskara Poćoreka, Adolfa Hitlera i nacista, Ante Pavelića i muslimanskih ustaša, koji su u dva svetska rata, u zločinu genocida, klanjem celih porodica i sela nožem, bacanjem celih porodica i sela u jame, spaljivanjem čitavih porodica i sela u kućama, klanjem celih sela u crkvama, masakriranjem celih sela udarcima malja, krampa i sekire, ubili više od milion srpskih civila, pokušavaju da srpski narod, žrtvu svog varvarstva, prikažu kao zločinca jeste usvojena ali je rezultat glasanja u Njujorku veliki poraz velikih i velika pobeda male Srbije i njenog predsednika.
Ponavljam, niko normalan nije očekivao da rezolucija neće proći. Milom ili silom. S tim što su svi koji se iole razumiju u međunarodne odnose i globalni uticaj predlagača očekivali da će ona biti usvojena sa najmanje 110 glasova.
Autori ove svinjarije, od gore pomenutih nacista i ustaša, preko Amerikanaca koji su u zločinima genocida ubili pet miliona Indijanaca, više od milion Vijetnamaca i muslimana, ili Turaka, koji su u zločinu genocida ubili milion i po Jermena i ko zna koliko miliona balkanskih i azijskih naroda, preko Španaca koji su istrebili Inke i Asteke, do razne planetarne boranije koja je uvek spremna da na mig Vašingtona, Brisela ili Londona podvije rep i puzeći saučestvuje u njihovim zločinima, su sebi za cilj postavili da od 193 države članice UN za rezoluciju mora da glasa najmanje njih 97, odnosno više od polovine.
Da su sumnjali da se to neće dogoditi, ne bi je ni stavljali na glasanje.
Vučić je sebi dao zadatak da ih bude manje od 97. I oko te brojke se ustvari vodila čitava bitka. Sve ostalo je bilo prodaja magle. Realno, bila je to borba Davida protiv Golijata. Pobedio je David.
Svestan težine ali i istorijskog značaja bitke koju bije, naoružan rodoljubivim zanosom, kojim je ponovo ujedinio Srbiju, neverovatnom upornošću i diplomatskim umećem, predsednik Srbije je, naravno uz pomoć srpskih prijatelja i NATO neprijatelja, uspeo da za manje od dva meseca najmanje dvadesetak zemalja koje su bile viđene kao sigurni glasači za rezoluciju, ubedi da glasaju protiv, da ne glasaju ili da u vreme glasanja napuste salu.
Za rezoluciju su glasale samo 84 zemlje. Ta brojka, uz izuzetnu medijsku i diplomatsku kampanju koju su Vučić i Srbija vodili da bi svetskoj javnosti objasnili pozadinu ove fašističke svinjarije, rezultirala je time da je od rezolucije ostao samo bezvredni nacističko-ustaški pamflet. Ništa istinitiji i vredniji od onih koje su o Srbima pisali Jozef Gebels ili ono ustaško pašče Mile Budak.
I zbog toga glasanje u Njujorku neće, kao što reče predsednik Srbije, ostati zapisano samo u analima diplomatije već, što je mnogo važnije, ostaće u svesti i pamćenju milijardi ljudi širom sveta koji vole slobodu i koji ne pristaju da im razni Šolcevi i slični politički pobačaji stavljaju jaram na vrat.
Znam da se mnogi neće složiti, ali s obzirom na zločinački motiv zbog kojeg je predložena, na činjenicu da su je inicirali i obrazlagali Nemci, koji su u poslednjih 110 godina skrivili smrt 110 miliona ljudi a 10 miliona dece i žena hladnokrvno ugušili u gasnim komorama, s obzirom na činjenicu da se tom rezolucijom ni jednom rečju ne pominju srpske žrtve i ne osuđuju pokolji više od 3.000 Srba u srebreničkom kraju u ovom ratu, a posebno s obzirom na činjenicu da smo narod nad kojim su (upravo od Nemaca, Hrvata i muslimana) izvršeni najveći zločini genocida u istoriji Evrope, mi kao narod treba da budemo ponosni što je ta lažna rezolucija o lažnom genocidu usvojena.
A što se tiče srpske trobojke na leđima predsednika Srbije, stvari stoje ovako: sluge ponizno za vrat stavljaju tuđi jaram, slobodni ljudi ponosno zastavu svoje otadžbine.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
