NIŠ – Predsednik Srbije Aleksandar Vučić i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen obišli su danas radove na izgradnji gasnog interkonektora Srbija – Bugarska u blizini Niške Banje, koji bi trebalo da bude završen do septembra 2023. godine.
Vučić i Lajen su, nakon što je predsednik Srbije dočekao na niškom aerodormu “Konstantin Veliki”, otišli na gradilište gasnog interkonektora u mestu Jelašnica, u okviru njene posete Zapadnom Balkanu.
Obilasku prisustvuje i ministarka energetike Dubravka Ðedović.
Srbija je početkom godine, uz podršku EU, započela gradnju gasnog interkonektora sa Bugarskom Niš – Dimitrovgrad u dužini od 109 km na teritoriji Srbije.
Kapacitet interkonektora će omogućiti prenos 1,8 milijardi kubnih metara prirodnog gasa godišnje, što je oko 60 odsto ukupne godišnje potrošnje Srbije.
Tim gasovodom Srbija će se povezati na gasovod između Bugarske i Grčke odnosno dobiće mogućnost snabdevanja gasom iz Azerbejdžana ili sa LNG terminala (za tečni prirodni gas) na severu Grčke.
Ministarstvo energetike Srbije je ranije najavilo da će naša zemlja dogovoriti zakup kapaciteta sa Azerbejdžanom kako bi mogli kroz gasnu interkonekcije u 2023. da imamo na raspolaganju najmanje 1,4 milijarde kubnih metara gasa.
EU je proglasila taj projekat kao prioritet, a njegova vrednost u Srbiji je 85,5 miliona evra.
Ugovor su predviđena sredstva u iznosu od 49,6 miliona evra besprovratno iz IPA fonda EU, 25 miliona evra kredit Evropske investicione banke, 10,3 miliona evra iz budžeta Srbije i približno 600.000 evra od Srbijagasa.
Republika Srbija je do sada za ovaj projekat izdvojila 15 miliona evra i 7,5 miliona za pripremne radove i projektovanje.
Gasna interkonekcija sa Bugarskom, uz podršku EU, značiće kvalitetniji život svih u Srbiji, nove investicije i radna mesta, rečeno je na početku izgradnje.
Predsednik Vučić i predsednica fon der Lajen obratili okupljenima nakon obilaska radova.
“Ovo je nešto što nam je bilo potrebno. Imaćemo pristup gasu iz Grčke i bićemo u mnogo boljem položaju da diverzifikujemo svoje izvore gasa”, rekao je Vučić tokom obilaska, i podsetio da se radovi finansiraju sa 49,5 miliona od EU. “Bez evropske podrške ne bismo imali sredstava, a ovo je od velikog značaja za nas”, dodao je predsednik Vučić.
“Kako je rekla predsednica EK, dobićemo direktne budžetske podrške 160 miliona evra od EU zbog cene energenata. To je velika pomoć i olakšaće probleme sa kojima se suočavamo. Za nas je to velika pomoć, hvala poreskim obveznicima EU”, istakao je Vučić.
Gasni interkonektor
Predsednik Vučić i predsednica Evropske Komisije fon der Lajen prisustvovali su 1. oktobra u Sofiji puštanju u rad gasnog interkonektora između Bugarske i Grčke.
Taj gasovod će prenositi gas iz Azerbejdžana preko Trans-jadranskog gasovoda (TAP) i iz drugih izvora preko planiranog terminala za tečni prirodni gas u Aleksandropolisu na severu Grčke.
Radovi na izgradnji novog gasovoda između Bugarske i Grčke završeni su polovinom jula, koji će do Bugarske dopremati gas iz Azerbejdžana, a početkom oktobra počele su prve komercijalne isporuke.
Gasovod dužine 182 kilometara, od čega 151 kilometar u Bugarskoj i 31 kilometar u Grčkoj, proteže se od severoistočnog grčkog grada Komotinija do Stare Zagore u središnjoj Bugarskoj.
Gasovod je počeo da radi sa kapacitetom od tri milijarde kubika gasa godišnje i izgledima za povećanje na pet milijardi.
Predsednik Vučih je u Sofiji poručio da je gasovod između Bugarske i Grčke od velikog značaja za gasnu snabdevenost Srbije i izrazio uverenje da će se slična ceremonija održati i u Srbiji za godinu dana, kada bude završen interkonektor između Srbije i Bugarske.
Predsednik je zamolio tada, u svom obraćanju, predsednicu Evropske komisije da stavi zemlje Zapadnog Balkana na zajedničku listu zemalja EU kada je reč o cenama energenata.
Kazao je da je Fon der Lajen zamolio da zemlje ZB dobiju odrđena novčana sredstva kao naknadu za ogromne cene električne energije i gasa koje plaćaju.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.