ŠID – Predsednik Vlade Srbije u tehničkom mandatu Miloš Vučević izjavio je danas na ceremoniji obeležavanja 80 godina od proboja Sremskog fronta da Srbija neće stati i da je to naša obaveza prema precima koji su se izborili za slobodu, ali i prema budućim pokolenjima jer, kako je rekao, samo kroz slogu i poštovanje tradicije možemo obezbediti sigurne temelje na kojima možemo graditi srećniju budućnost.
„Neka nam na umu uvek bude izreka da su oni narodi koji zaboravljaju svoju istoriju osuđeni da je ponove. Neka to ne bude sudbina ovog pokoljenja. Moramo ostati trezveni i svesni svih opasnosti koje su se nadvile nad našim društvom. Mi nikada nećemo prihvatati ulogu poslušnika, niti ultimatume bezimenih centara moći. Srbija će čuvati svoja prijateljstva, i na Istoku i na Zapadu, poštujući međunarodno pravo i preuzete obaveze“,rekao je Vučević na ceremoniji u Spomen kompleksu „Sremski front“ u Adaševcima pored Šida.
Dodao je da će naša spoljna politika ostati nezavisna, a naša vojna neutralnost nepromenjiva Istakao je da ćemo nastaviti da gradimo i razvijamo Srbiju, ali i da je vraćamo sebi i svojim korenima. „Ni pod pritiskom, ni pod pretnjom od ovog cilja nećemo odustati, niti ćemo državu prepusti bilo kome bez slobodno iskazane narodne volje na izborima“, naveo je Vučević. Rekao je da je srpski narod u borbi tokom Drugog svetskog rata poneo ogroman teret shodno svom broju, navodeći da taj doprinos nikada ne sme biti zaboravljen niti umanjen. „U najtežim istorijskim iskušenjima, naš narod, kao i mnogo puta u svojoj istoriji, pokazao je da zna šta znači boriti se za pravdu i zlatnu slobodu“, rekao je on. „Te 1945. godine, posle nezamislivih stradanja, razaranja i žrtava, okončali smo pobedonosno, borbu protiv okupatora.
Upravo na Sremskom frontu vođena je najduža, najteža i najkrvavija završna operacija za oslobođenje otadžbine. Od kraja oktobra 1944. do 12. aprila 1945. godine, neprijatelj je u sremskoj ravnici pružao žilav otpor, svestan strateškog značaja tog prostora“, naveo je Vučević. Dodao je da je naša vojska dobrim delom bila sastavljena od tek mobilisanih mladića iz Beograda i Srbije, a morala je u kratkom roku da se prilagodi frontalnom načinu ratovanja. „Oni su uglavnom bili raspoređivani u 21. i 22. Srpsku diviziju kao i u 6. Ličku diviziju. Zbog surovih borbi, Sremski front je ostao duboko urezan u kolektivno pamćenje kao jedan od najtežih perioda u poslednjoj fazi Drugog svetskog rata. Koliko je ovde tačno naših očeva i dedova palo, nikada nećemo moći da ustanovimo.
Zvanično bitka je trajala 172 dana i za to vreme na strani NOVJ poginulo je više od 13.500 vojnika. Realno je da su ti gubitci bili mnogo veći“, rekao je Vučević. Kako je naveo, tog 12. aprila, u vedro i prohladno jutro u 4.45 časova otpočela je petnaestominutna artiljerijska priprema iz svih oruđa a onda je u 5.00 časova otpočeo poslednji juriš kada se čula samo jedna komanda generala Milutina Morače „Kreći!“. „I iz hiljada grla odjeknulo je ‘Ura!’. Neprijateljski front se zatalasao, zaljuljao i na koncu slomio, čime je započeo nezadrživ juriš u srce tzv. Pavelićeve NDH što je dovelo do konačnog oslobođenja zemlje. Uz heroizam i nadljudske napore, kako je dodao, probijeno je, jedna za drugom – čak sedam uređenih neprijateljskih linija. „Iza tih linija stajalo je 100.000 nemačkih, ustaških i domobranskih vojnika u betonskim bunkerima spremnih da do zadnjeg brane Treći Rajh i Nezavisnu državu Hrvatsku. Ipak Sremski front postao je simbol žrtve, pobede i snage naroda koji nikada ne odustaje“, naglasio je Vučević. Kako je dodao, ne možemo a da se ne prisetimo svih onih koji su dali živote za slobodu. Uz srpsku mladost, naveo je Vučević, na ovom frontu ginuli su i Slovaci, Mađari, Makedonci, Dalmatinci i Ličani boreći se protiv Nemaca i ustaša.
„Da li se toga danas neko seća? Danas odajemo i duboko poštovanje i hrabrim vojnicima Crvene armije, koji ovde padoše i to njih oko 1.100 ali i vojnicima bugarske Prve armije i italijanskim partizanima koji su se borili sa našim jedinicama. Svima njima treba da se oda dužna pošta. U vremenu distorzije istorijskih činjenica, moramo hrabro svedočiti istinu i pravdu, jer to niko drugi neće uraditi do nas. Sremski front je bio primer junaštva i rodoljublja, ali i simbol prerano i tragično prekinute mladosti“, kazao je.
Vučević je naglasio da je naša obaveza i dužnost da se prisećamo onih koji su dali svoje živote kako bi današnja pokoljenja živela u slobodi. „I to nije floskula već suština. Suština je u slobodi. Ovi ljudi koji ovde padoše, postali su besmrtni heroji kojima se danas klanjamo zato što su verovali u slobodu i svoju državu i bili joj odani. Oni su nošeni zavetom o slobodi znali da je ona veća od svakog od nas pojedinačno. Da je slobodna država pretpostavka života onih koji treba da dođu posle nas. Uvek su se ljudi u ljudskoj istoriji delili u te dve kolone oštro.
Na one kojima je sloboda važnija od života, i na one kojima je sopstveni život važniji od svega na svetu. I nikada nigde ni jedan narod nije u heroje pribrao ili uračunao ljude iz ove druge grupe“, rekao je Vučević. Kako je dodao, moramo znati i pamtiti da nama sloboda nije poklonjena, niti je data – već da smo se za nju uz nezamislive žrtve izborili.
„Neka je večna slava, hvala i pamćenje palim vojnicima na Sremskom frontu. Hvala što nas i danas učite da cenimo slobodu! Živela Srbija“, rekao je Vučević. Predsednik Opštine Šid Zoran Semenović rekao je na ceremoniji da u današnjim vremenima koja nisu laka, poštujući pretke i podsećajući se na njih, moramo da znamo da se sloboda ne stiče rečima nego delima i radom. Ponovio je reči predsednika države Aleksandra Vučića da treba razgovarati i da je bolje pregovarati i sto godina nego da bude žrtava, navodeći da ne smemo da treba da težimo miru. „Mir je ono što moramo da gajimo i što moramo da osvajamo“, rekao je Semenović. On je pozdravio građane koji decenijama dolaze da odaju počast onima koji su dali živote za svoju otadžbinu.
Predsednik SUBNOR-a Srbije, general u penziji Ljubiša Diković rekao je okupljenima da se ove godine obeležava 80 godina od pobede nad fašizmom. „Danas smo ovde na svetom i herojskom mestu, da položimo vence, odamo poštu i dostojanstveno obeležimo godišnjicu te odlučujuće bitke za konačno oslobođenje Jugoslavije“, naveo je Diković. Istakao je da naši junaci na Sremskom frontu nisu hteli da zastanu pred neprijateljem jer su pred sobom imali viši cilj – oslobođenje. „Nakon 172 dana savladan je žilav otpor“, naveo je Diković.
Istakao je da svako od nas u skladu sa svojim mestom i ulogom ima obavezu da se suprostovi svakom pokušaju da se istorija iskrivi i pogrešno prenosi, naglašavajući da je to naša uloga. Državna ceremonija obeležavanja 80 godina od proboja Sremskog fronta počela je oko 12 sati polaganjem venaca, nakon čega je intonirana himna Srbije „Bože pravde“. Vence su položili i pripadnici Ministarstva odbrane i Vojske Srbije, predstavnici Pokrajinske Vlade, opštine Šid, grada Novog Sada, Sremskog upravnog okruga, kao i predstavnici SUBNOR-a i predstavnici diplomatskog kora koji su položili bele ruže.
