Srbija – Vučević je istakao i da Srbija u potpunosti podržava evropski put Zapadnog Balkana i podsetio da je naša država aktivna na različitim nivoima kada je reč o regionalnoj saradnji, ali i saradnji sa EU.
Premijer Srbije Miloš Vučević ocenio je danas u Atini da Evropa nije zaokružena bez zemalja Zapadnog Balkana i istovremeno poručio da je članstvo Srbije u EU strateški cilj, kao i da će se nastaviti reforme koje bi, kako kaže, trebalo da budu podržane i konkretnim merama.
Vučević je na panelu „Pristupne perspektive Zapadnog Balkana i njihov značaj za budućnost Evrope. Da li smo u periodu stagnacije ili izgradnje novog momentuma?“, u okviru Međunarodne konferencije „Mir i održiv razvoj“ ocenio da je naziv panela upravo glavno pitanje i za sve zemlje Zapadnog Balkana.
Kako je dodao, suština tog pitanja ili odgovora leži u činjenici da je svima dosta „prazne priče“, kao i da su se ljudi zasitili očekivanja, ali je istovremeno poručio je vreme da se Zapadni Balkan ohrabri i da Evropa da jasan signal.
Moramo dobiti konkretan signal iz Brisela“, poručio je Vučević uz podsećanje da su se mogu čuti različita mišljenja od donosilaca odluka iz evropskih zemalja.
Vučević je istakao i da Srbija u potpunosti podržava evropski put Zapadnog Balkana i podsetio da je naša država aktivna na različitim nivoima kada je reč o regionalnoj saradnji, ali i saradnji sa EU.
U tom smislu je podsetio na Berlinski proces, Brdo Brioni, Otvoreni Balkan koji je, ističe, pokazao da zemlje u regionu imaju svest o neophodnoj saradnji na regionalnom nivou.
On je istakao da je za Srbija najteža tema vezana za pokrajinu Kosovo i Metohija, dodajući da bi kroz dijalog i iskustvo institucija EU moglo da se bude bliže pomirenju na terenu.
Lajčak: Na zemljama Zapadnog Balkana je da iskoriste trenutak u EU i približe se članstvu
Specijalni izaslanik EU za dijalog Beograda i Prištine Miroslav Lajčak rekao je večeras u Atini da je na zemljama Zapadnog Balkana da iskoriste aktuelni trenutak koji postoji u EU povodom proširenja i da se približe članstvu u tom evropskom bloku.
„Ako se sećate samita iz Soluna iz 2003. godine, kada su lideri EU odlučili da se ZB priključi EU, niko od tadašnjih lidera nije mislio da će 20 godina kasnije samo jedna zemlja, Hrvatska, ući u EU, a preostalih šest nisu ni blizu. To znači da nešto nije u redu“, rekao je Lajčak na panelu.
„Pristupne perspektive Zapadnog Balkana i njihov značaj za budućnost Evrope. Da li smo u periodu stagnacije ili izgradnje novog momentuma?”, u okviru Međunarodne konferencije „Mir i održiv razvoj“.
On kaže da odgovornost za ovakvo stanje leži na obe strane – i na EU, ali i na zemljama Zapadnog Balkaana.
„EU je morala da se bavi mnogim krizama koje nije predvidela, dok se, da budem iskren, region Zapadnog Balkana i dalje bavi prevazilaženjem prošlosti, osvrtanjem na ratove u bivšoj SFRJ. To traje predugo. Pre tri, četiri godine, došao je novi momentum, ali se onda dogodio napad na Ukrajinu“, naveo je Lajčak.
On je istakao da Brisel trenutno ima novi pristup, koji se zove se postepeno pristupanje.
„To znači da ne morate da čekate da uđete u EU, već to zavisi od vas, odnosno, od vašeg napretka u ispunjavanju poglavlja. Trenutno je 53 odsto građana EU za proširenje. Neće sve biti lako i ružičasto, evropske vrednosti se moraju poštovati. Ovo je Zapadnom Balkanu poziv za buđenje i mogu da kažem da je EU prvi put više entuzijastična nego ZB po pitanju proširenja. Ali, potrebne su reforme, između ostalog… Mogu da kažem da sam optimista“, rekao je Lajčak.
Pročitajte još:
