Pitajte dete o njegovom danu, svaki dan
Kad deca stupe u sekundarnu socijalizaciju, a to je odlazak u vrtić, predškolsku ustanovu, a potom i u školu, roditelje najviše zabrinjava kako će se snaći u novoj okolini.
Danas je vršnjačkog nasilja sve više, a na sreću, sve više se o tome i govori. Doduše, akcenat je stavljen na školski period, te mnogi propuste činjenicu da ono može da se dešava i u vrtiću.
I dok je istina da je nasilje češće u višim razredima, roditelji male dece moraju da budu svesni koji su to znaci maltretiranja kod male dece i šta učiniti ako je njihovo dete svedok ili žrtva istog.
Pošto mala deca još uvek razvijaju emocionalne, kognitivne i društvene veštine neophodne za rešavanje sukoba kao što su reči, smirenost i strategije rešavanja problema, oni se služe agresivnim ponašanjem kao što je oduzimanje igračke od nekoga, guranje ili uzvikivanje ružnih imena.
Maltretiranje, koje je obeleženo namerom da se naudi, prouzrokovano neravnotežom moći, razlikuje se od opšte agresije. U ovom uzrastu, deca možda imitiraju nešto što su videla da radi njihov stariji brat ili sestra ili sadržaj sa TV-a.
Postoje dve vrste maltretiranja: fizičko, koje uključuje udaranje, šutanje, oduzimanje nečega, i relaciono, odnosno društveno, koje uključuje isključivanje nekoga, širenje tračeva o njemu ili ismevanje.
Uobičajeni znaci zlostavljanja su:
Promena ponašanja
Gubitak apetita
Izgubljena imovina ili pocepana odeća
Gubitak želje za odlaskom u školu
Regresija (kao što je mokrenje u krevet)
Tuga
Separaciona anksioznost
Problemi sa spavanjem, noćne more
Bolovi u stomaku
Problemi sa braćom i sestrama (nekarakteristične tuče, agresija)
1. Pitajte svoje dete o njegovom danu, svaki dan
Nađite vremena da se povežete sa detetom svaki dan, bilo tokom porodične večere ili pred spavanje, i pitajte ga o njegovom danu.
Postavite konkretna pitanja koja će vam dati više od odgovora “da” ili “ne”, na primer: “S kim si se igrao/la danas na odmoru?” ili “koji deo dana ti je bio najlepši?”
2. Zamolite školu vašeg deteta da uključi prevenciju maltretiranja u svoj nastavni plan i program
Čak i u vrtiću, nastavnici mogu da pričaju o tome šta je nasilje, kako izgleda i šta deca mogu da urade ako ga vide ili ako im se isto desi.
Budite svesni svog ponašanja – pogledajte kako rešavate konflikte ili probleme kod kuće i na drugim mestima. Da li se prema drugima odnosite sa poštovanjem i ljubaznošću? Da li ste ikada ismevali nekoga pred svojim detetom?
Vaše ponašanje je model na osnovu kojeg će vaše dete naučiti da se ponaša prema drugima.
3. Nemojte “umanjivati” ono što vaše dete govori
Ako neko stalno čini da se vaše dete oseća povređeno ili uplašeno, slušajte šta vam govori. I reagujte.
4. Igrajte se uloga
Zamolite dete da razmisli o tome kako bi reagovalo ako bi se nešto dogodilo, na primer – ako neko nastavi da govori ili radi zle stvari koje povređuju njegova osećanja.
Podsetite ga na situacije o kojima ste možda čitali u knjizi ili gledali na filmu i razgovarajte o tome šta je bilo, a šta nije bilo dobro ponašanje.
5. Radite na veštinama samozastupanja
Dajte svom detetu alate koje će koristiti ako ga neko maltretira. Naučite ga kako biste želeli da se odbrani, ali da od žrtve nasilja ne postane nasilnik. Naučite ga smirenosti, obraćanju vaspitačici i vama, kao i verbalnoj odbrani
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
