VRBAS/NOVI SAD – U Malom likovnom salonu Kulturnog centra Novog Sada otvorena je izložba likovnog umetnika Vlade Njaradija, pod nazivom Pejzaži vibrirajučih struna.
Izložba u Novom Sadu je 59. po redu samostalna slikara iz Vrbasa, u kojoj je se ljubiteljima slikarstva predstavlja sa tridesetak radova u kombinovanoj tehnici, na papiru i platnu i u različitim formatima, a nastalim tokom 2022. i 2023. godine.
Na otvaranju izložbe prisutne je pozdravila urednica likovnog programa Malog likovnog salona Maja Erdeljanin, koja je naglasila da Njaradijeva izložba može da doživi veliki broj transformacija i da je zahvalna za veliki broj raznih postavki i izlaganja u različitim prostorima.
Izložbu je otvorio Mr Danilo Vuksanović, koji je i autor teksta u katalogu.
„U mnogostrukim serijama umetnika Vlade Njaradija, oduvek sam pronalazio izazovne, mahom, likovne nagovore. Oni su me vodili putem njegovih istraživanja, u neizbežnom preispitivanju sopstvenih umetničkih stavova. Iako se pristupi iz mnoštva uglova posmatranja često izgube u nerazgovetnosti stila ili samo u pokušaju da se po svaku cenu donese novo umetničko delo, u Njaradijevom slučaju, svaki ekskurs je zapravo nova avantura. Jednako uzbudljiva za samog autora koliko i za posmatrača, likovna operacija ovog multimedijalnog umetnika, odvija se na polju čisto likovnih odnosa, u ravnoteži kompozicije, na čvrstom temelju materijalnih kvaliteta crteža, slike ili objekta. Stoga nije slučajno, što u tom vibrantnom svetu Njaradijevog poimanja likovnosti, zapažamo radove apstraktne provenijencije. Proizašli iz umetnikovog bogatog iskustva promatranja i praktikovanja u isti mah, najnoviji radovi Vlade Njaradija, pod nazivom ‘Pejzaži vibrirajućih struna’, prikazuju sasvim drukčiju karakteristiku delovanja. Izuzimanjem opisnih odlika vizuelnog sveta oko nas, u kvazimikroskopskoj ‘analizi unutarnjeg’, autor se predaje ispitivačkoj maniji, odgurujući prostornost/dimenzije i prepoznatljivu formu. Kombinovana tehnika, svakako je više nego dobar izbor kako bi se čistim sredstvima, bojom, površinom i linijom, obrazovale asocijativne ‘prilike’ na manjim formatima papira. Uvek kada ispred sebe imam sličan problem analize apstraktne umetnosti, latim se Voringerove knjige pod naslovom ‘Apstrakcija i uosećavanje’. Među njenim koricama stoji da je umetnikov nagon ka apstraktnom uvek posledica dubljeg čovekovog uznemirenja pojavama spoljašnog sveta. Nužnost okrenutosti ka apstraktnom u umetnosti, usko je povezana sa (in)direktnom reakcijom umetnika na stvarnost. Pitanja estetičkog protivljenja realnosti, tako mogu delom definisati i čovekovu potrebu za smirenjem – putem umetnosti. Sve to, može biti odličan povod za razmišljanje o umetničkim naporima kao i razlozima njegovog nastanka. Iznalaženjem preko potrebnog mira pomoću umetničkih alata, Njaradi se usuđuje da nas iznenadi. Njegove površine su rendgenski usmerene ka nevidljivom a izvedene toplim pigmentima, u spontanoj kombinaciji tehnike i ideje, sklone da nas upute na optička uvećanja kamena, lista ili preseka fosilnih nanosa. Geologija slikarske energije, dodatno je sugerisana vibrirajućim epitetom u nazivu ciklusa, kojim Njaradi sugeriše tenziju slikarskih površina. Preklopi raznorodnih likovnih vrednosti, vijugava linearnost, roršahovska ponovljenost kao u ogledalu i efektna funkcija beline papira, (u)osećavaju posmatrača u domen nedokučivih svetova vizibilne snage.
Postavljanjem u centar svojeg interesovanja igru nemuštih slojeva, udvojenih u organizmu vizuelne predstave, umetnik kao da se ne prepušta apsolutno – apstraktnoj slici. Sfere sedimentnih prevoja u hipnotičkom luku izvornosti smisla, u skladu prirode i čovekovog htenja, umetničkim stazama kroz ‘Pejzaže vibrirajućih struna’ odvode nas u disharmoničnu prepirku između stvaraoca i sveta koji ga pritiska. Ispostave slikarske energične misli Vlade Njaradija, zapravo su imaginarni procesi i borbe, nemirenje i manifesti slobode. I ponavljaju se u nedogled, kao vibracije života kojeg svi odreda, pokušavamo da zaustavimo i, koliko je moguće, što bolje protumačimo“, zapisao je Vuksanović.
Autor Vlado Njaradi istakao je da su na izložim slikama njegovi „unutrašnji pejzaži, jači od same mašte“.
„Na njima se prepoznaju motivi kao da su sa neke druge planete, ili pak deo uglavnom planinskog pejsaža, deo kamena, drveta ili pak grumena zemlje. To je mešavina sećanja, doživljaja slika, projekcija nade i moja topografija. Kada krećem u obilazak mojih Pejzaža vibrirajućih struna, vetar pređe preko struna i zasvira melodiju koju može da oseti posmatrač ispred mog rada“, rekao je Njaradi, autor izložbe.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
