KOSOVO I METOHIJA / PRIZREN – Prilikom obilaska Kosova i Metohije minulog vikenda boravili smo i u Prizrenu i saznali nešto više o tome kako Srbi danas tamo žive.
Prizren je 1999. godine očišćen od Srba. Do tada je u ovom drevnom gradu živelo 12.000 Srba, a danas ih u Prizrenu ima samo 7.
Porodica Cvetković koju čine Siniša i Sunčica i tri ćerke napustila je Prizren 1999. godine. Kada su se 2011. godine vratili, spaljena kuća im je obnovljena zahvaljujući Republici Srbiji.
Sinišu Cvetkovića (65) smo upoznali u manastiru Svetih Arhangela, kod Prizrena, gde je doneo filigranski nakit koji pravi i od čije prodaje uglavnom živi.
“Povratnik sam od 2011. godine sa suprugom Sunčicom. Bavim se 40 godina filigranstvom i u ovom delu Metohije jedini sam koji se bavi ovim zanatom. Više od 10 godina sanjao sam Prizren. Seljakao sam se godinama, Velika Plana, Kragujevac, Ljig. Težak je bio život pod kirijom. Znao sam da ovde moram da se vratim. Sanjao sam moju reku Bistricu, Kaljaju ceo moj voljeni Prizren. Isprva je bilo škakljivo, ali se vremenom za mene sve vratilo u normalu. Zahvaljujući Kancelariji za povratak izgrađena mi je kuća na mestu moje kuće koja je spaljena 1999. godine. Vratio sam se sa čvrstom namerom da opstanem i da ostanem do kraja svog života na ovom prostoru”, ispričao je Siniša Cvetković za naš portal.
Kako Siniša kaže, Albanci im ne prave probleme.
“Poslednjih 11 godina vozim auto kragujevačkih registarskih tablica i moram priznati da nisam osetio bilo kakav vid diskriminacije. Slobodno se krećemo ulicama, ulazimo u prodavnice, kafiće, pijace. Prizren je uvek bio multietnički grad i nas nekolicina koji danas živimo ovde nemamo više nikakvih problema. Ali mi smo stari ljudi. Voleo bih da se vrati još Srba, ali za mlade ovde nema uslova. U Prizrenu nema škole na srpskom jeziku, nema posla. Narod se ne vraća, jer nema osnovne uslove za život. Jedini koji bi se vratili su penzioneri. Tri ćerke su mi udate u Centralnoj Srbiji, imam šestoro unučića. Povremeno nas posećuju, ali su i dalje protiv toga što smo se vratili ovde i što živimo sami u Prizrenu”, priča dalje Siniša Cvetković.
Kako nam je rekao, filigranom obezbeđuje sebi egzistenciju i to pre svega zahvaljujući Crkvi. Svoje radove prodaje u Visokim Dečanima, Svetim Arhangelima i Bogosloviji, kada dođu ljudi iz Srbije.
“Nemamo mnogo prilike da se družimo. U nedelju se nađemo u crkvi na liturgiji, odemo u Bogosloviju na druženje, popijemo kafu, rakijicu, posluže nam ručak i onda svako svojoj kući. A kući, u samoći, ja polako stvaram“, zaključio je Siniša Cvetković.
Filigranski zanat se od 2012. godine nalazi na listi nematerijalnog kulturnog nasleđa Srbije.
Sutra će vas portal Vojvodina Uživo i naša novinarka Violeta Jovanov Peštanac upoznati sa načinom života Srba u Orahovcu.
Pozivamo vas da i narednih dana čitate na našem portalu feljton o svedočenjima Srba koji žive na Kosmetu o njihovom životu i uslovima u kojima žive i rade.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
