VOJVODINA – Poslednjih godina postoji uzlazni trend u organskoj proizvodnji, pa su površine pod organskim proizvodima lane u odnosu na godinu dana ranije porasle za oko 12 odsto, rekla je za Tanjug generalni sekretar Nacionalnog udruženja za razvoj organske proizvodnje Srbija organika i savetnica ministra poljoprivrede za organsku proizvodnju Ivana Simić.
Prema njenim rečima, povećava se i broj životinja koje se gaje organski kao i proizvođača uključenih u ovu proizvodnju pri čemu su maloprodajne cene organskih proizvoda, za razliku od onih dobijenih na konvencionalan način, ostale na prošlogodišnjem nivou ili su tek neznatno povećane.
U Srbiji je najviše površina pod organskim voćem i vinogradima, a iza njih su žitarice, dok je nažalost povrće najmanje zastupljeno. Povećavaju se i površine pod krmnim i industrijskim biljem i to zato što se kod nas intenzivno razvija stočarska organska proizvodnja, a pomenuti proizvodi su prevashodno namenjeni ishrani životinja, navodi Simić.
Kada je reč o regionima gde je organska proizvodnja najzastupljenija, situacija varira iz godine u godinu, a lane je to bila Vojvodine, dok je region Beograda na začelju.
Što se tiče životinja koje se gaje organski, poslednjih godina je porasla proizvodnja živine, a rast je izražen i u pčelarskoj proizvodnji.
Raduje i povećanje grla goveda za šta je zaslužno uključivanje većih grupa u planinskim područjima, što uz raniju farmu u Vojvodini daje dobre rezultate.
Uzlazni trend se beleži i kod broja proizvođača, kojih je lane bilo oko 6.500.
– Kod nas postoje dva osnovna modela uključivanja u organsku proizvodnju. Jedan je kada se uključuju pojedinci koji su nosioci sopstvenog sertifikata, a drugo su oni uključeni u kooperative odnosno oni su kooperanti nekoga od pravnih lica koje im obezbeđuje sve što im je njima potrebno za proizvodnju, od inputa, eduakcije, otkupa i slično i njih je mnogo više – ističe Ivana Simić.
Kao posebno važno navodi da u našoj regulativi grupnu organsku proizvodnju imamo predviđenu već duži niz godina dok je Evropske unije to kao mogućnost uvela tek u svojoj najnovijoj regulativi koja je stupila na snagu 1. januara ove godine.
I pored porasta površina pod organskom proizvodnjom, njihov udeo u ukupnim obradivim površinama je mali.
– Trenutno pod organskom proizvodnjom je oko 23.500 hektara, što je oko jedan odsto od ukupno obradivih površina. Time naravno nismo zadovoljni s obzirom da su nam resursi i kapaciteti mnogo veći – kaže Simić.
Dodaje da je za očekivati da se ovaj procenat u budućnosti poveća pošto je organska proizvodnja sve popularnija, a i zbog izazova sa kojima se u poslednje vreme suočavaju konvencionlani proizvođači, gde se pre svega misli na cene mineralnih đubriva.
Te cene stalno rastu, a njihova upotreba je zabranjena u organskoj proizvodnji, što prema rečima Ivane Simić, može ići u prilog okretanju proizvođača ka ovoj vrsti proizvodnje.
Govoreći o tome kako je kriza uticala na organsku proizvodnju, Simić navodi da je pandemija pospešila porast prodaje jer su ljudi tada počeli više da razmišljaju o važnosti hrane koju jedu, a taj trend je zadržan i u 2021. godini.
Što se tiče najnovije, ovogodišnje krize, još nemamo precizne podatke. Prema podacima iz zemalja EU potražnja je unekoliko pala, a pretpostavljamo da je razlog u tome što su se ljudi uplašili za svoju egzistenciju, zbog čega nije pala samo kupovina organskih nego i svih proizvoda, kaže Simić.
Ističe da još nema preciznih podataka o stanju u našoj zemlji ali da prema informacijama naših proizvođača koji snabdevaju velike trgovinske lance ili manje prodavnice, prodaja za sada nije pala.
– Mislim da je to zbog toga što organski proizvodi nisu poskupeli. Dosta organskih proizvođača nam je reklo da su ove godine zadržali maloprodajne cene na prošlogodišnjem nivou – kaže ona.
Dodaje da ako je i bilo onih koji su podigli cene, da su poskupljenja i kod njih bila neznatna.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
