NOVI SAD – Februarsko vreme nimalo ne raduje voćare u Srbiji. Kajsija i šljiva su sa cvetanjem poranile 20 dana, a u martu su i one kasnije sorte voća, poranile sa vegetacijom.
– Ovo vreme predstavlja rizik po rod, strepimo od aprilskog mraza. Najopasnije po biljku jeste kada krene rana vegetacija. Opasnost od rane vegetacije predstavlja mraz. Klimatske promene jasno utiču na prinos. Prethodnih godina imali smo problema sa ranim cvetanjem, jer nam je aprilski mraz uništio plod. Mraz ne može da umanji plod, ali ga toliko ošteti da ga na kraju ni ne bude. Ono voće koje uspe da “preživi” mraz, bude ranjivo. Bavim se voćarstvom deset godina i ne pamtim kada je bilo ovako rano cvetanje. Razgovarao sam i sa kolegama koji se bave ovom delatnošću, oni takođe ne pamte ovakve klimatske promene. Rano cvetanje je problem jer ne može ništa da se učini, osim da se koriste agrotehničke mere koje bi ublažile posledice mraza. Pod tim se podrazumeva, farbanje voća, zaštita voća, dimilice i slično- rekao je ratar za NS Uživo.
Evo kako su prema statistici, klimatske promene uticale na proizvodnju voća u Srbiji
Statistika iz 2023. godine kaže da u poređenju sa proizvodnjom ostvarenom u prethodnoj godini, očekuje se manja proizvodnja šljiva, za 27,8%, i jabuka, za 11,9%. U odnosu na desetogodišnji prosek, očekuje se smanjenje proizvodnje šljiva za 14,2% i jabuka za 17,1%. Očekivana proizvodnja grožđa u Republici Srbiji manja za 12,4% od prošlogodišnje, što je za 10,8% manje u odnosu na desetogodišnji prosek. Ostvarena proizvodnja malina je manja za 15,0%, a višanja za 11,9%.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.