Trenutno živimo u vremenu kapitalizma, gde je sa druge strane, možda paradoksalno, ogromna odgovornost preusmerena na potrošačko društvo – tzv. „ODGOVORAN KONZUMERIZAM“. Pitanje se postavlja, kako jednu od osnovnih ljudskih potreba, pored čistog vazduha i vode (čiji kvalitet iz dana u dan takođe rapidno opada), kao što su mikro i makronutrijenti, tj. hranjive materije iz hrane, uneti u organizam, kada su izvori iz kojih ta ista hrana dolazi neprovereni u 90% slučajeva?
Naravno relevantnost ovog pitanja se u potpunosti odbacuje u slučaju da se bavite samoodrživim uzgojem bilja ili konzumirate organski uzgajanu hranu. Međutim, organski uzgajana hrana će uglavnom biti skuplja, te za prosečnog građanina i ne toliko pristupačna.
VOĆE – Pretpostavka je da se globalno, većinski deo populacije prehranjuje po supermarketima. Voće koje se na upravo navedenim mestima kupuje je uglavnom diskutabilnog kvaliteta, tretirano različitim hemikalijama, a njihova klimatska tj. geografska i sezonska upotreba je često neprimerena…I sem ako se ovoj problematici ne pristupi sa ogromnim optimizmom i pre svega sistematski društvenim promenama, gde trenutni mentalitet populacije rapidno zahteva promenu u mentalitet zajedičkog delovanja gde svako snosi jednaku odgovornost, teško da ćemo doživeti neku “renesansnu“ epohu sopstvenog zdravlja i zdravlja našeg okruženja. A za takve stvari treba se odreći i komformizma, no možda smo već otišli predaleko od teme – digresija jel’ da?
Što se tiče voća i toga kako umanjiti sadržaj hemikalija, pesticida i ostalih štetnih materija koje mogu da se nađu u njemu jeste nešto što većina poseduje u kući – veoma je ekonomična, ima višestruku primenu i može se reći da se koristi od davnina – Soda bikarbona (Natrijum hidrogenkarbonat). Naime, ako u litar mlake vode rastvorite kašiku sode bikarbone, potopite voće i sačekate od 15 do 30 minuta, odstranićete oko 70% pesticida koji se pretežno nalaze u kori voća (još jedan paradoks – kora je uglavnom najzdraviji deo ploda što se tiče sadržaja hranljivih materija). Ako imate strpljenja, vremena i voće pretežno nabavljate u supermarketu, eto rešenja. Uz to, jedna zanimljivost jeste ta da je zamrznuto voće statistički zdravije od svežeg. Takođe, prethodno navedeno važi i za suvo voće, međutim njega bi bilo najbolje potopiti preko noći i isprati narednog dana iz razloga što se ono uglavonom tretira raznim konzervansima, sumpor dioksidom ili glicerinom, a sve naravno zbog prezervacije, estetike, težine itd.
ORAŠASTI PLODOVI I SEMENKE – Spadaju u jedne od najhranljivijih/najkaloričnijih namirnica, sa značajom količinom minerala, vitamina (najviše B i E), esencijalnih masnih kiselina (omega 3,6 i 9), a od makronutrijenata preovlađuju pre svega zdravim mastima i proteinima, sa malom količinom ugljenih hidrata (nizak glikemijski indeks) što ih čini pogodnim za prevenciju dijabetesa i svakodnevnu primenu kod ljudi koji već pate od pomenutog oboljenja. Preporučena dnevna doza je 30g i trebalo bi ih potapati najmanje oko 4 sata u mlakoj vodi, količine toliko da prekrije plodove, sa kašičicom morske soli. Najbolje bi bilo potopiti ih istom procedurom ali na 12 sati, nakon čega bi se trebali isprati i ostaviti da se ponovo osuše od 12 do 24 sata, u zavisnosti od ploda. Koštunjavo voće i semenke se potapaju zbog toga što sadrže enzime koji često blokiraju ili otežavaju varenje, a pojedini mogu postati i toksični za ljudski organizam.
Voće, orašaste plodove i semenke bi najbolje bilo jesti u svojoj prirodnoj, neobrađenoj formi. Ovo se odnosi pre svega na voće, koje gubi gotovo sve svoje zdravstvene benefite pri nekoj vrsti termičke obrade (kuvanje, pečenje). Voćni sokovi takođe nemaju posebne uticaje na ljudski organizam, jer se takvom obradom odstranjuju vlakna, pulpa i esencijalni nutrijenti (izuzetak je limunov sok koji pravi baznu/alkalnu sredinu u želucu, obično se ne konzumira u velikim količinama i dobar je dodatak kao deo salatnog preliva). Koštunjave plodove, semenke i voće bi bilo poželjno, u najidealnijem slučaju kombinovati sa zelenim lisnatim povrćem, ili bilo kojim drugim povrćem po želji.
PREDLOZI ZA RECEPTE
- Letnja voćna salata:
Sastojci: 150g jagoda, 100g borovnica, jedna manja banana, jedna manja jabuka, dve urme, kašika golice, 4-5 oraha, kašika mlevenog lana i kašika mlevenog susama i oko 100g španata
Priprema: Prvo iseckati španat na ravnoj površini i dodati u duboki tanjir/činiju. Zatim iseckati svo voće, sem borovnica (njih dodati na kraju) na relativno sitne komade. Dodati seme golice, naseckani orah i sve pomešati. Posuti kašikom mlevenog lana i susama.
- Sorbe od malina:
Sastojci: 200g zamrznutih malina, jedna banana, 3 urme, kašika tamnog kakaa, 1-2 kašike kokosovog mleka (ili bilo kojeg drugog biljnog mleka), kašika prethodno potopljenih čija semenki, dve kašike indijskog oraha, 4-5 svežih kupina/jagoda, kašičica kokosovog brašna
Priprema: U blender ili multipraktik prvo ubaciti urme, zatim dodati bananu, maline, kakao, čija semenke i kokosovo mleko. Sve dobro izmiksati, prebaciti u činiju/tanjir i posuti iseckanim indijskim orahom, svežim kupinama ili jagodama i kašičicom kokosovog brašna.
- Snikers šejk:
Sastojci: dve smrznute zrele banane, 2-3 urme, kašika tamnog kakaa, kašika pečenog kikirikija, kašika pečenog badema, kašika indijskog oraha, kašika kikiriki putera i malo kokosovog mleka, prstohvat himalajske soli (naglašava čokoladni ukus)
Priprema: U blender ili multipraktik ubaciti urme, banane, kakao, kikiriki puter, kokosovo mleko, prstohvat himalajske soli, 1/2 kašike pečenog badema, 1/2 kašike pečenog kikirikija, 1/2 kašike indijskog oraha i sve dobro izmiksati. Sipati u čašu i ukrasiti ostatkom kikirikija, badema i indijskog oraha.
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
