BEOGRAD – Samostalna izložba multimedijalnog umetnika Vladimira Nikolića “Hod sa vodom” predstavljaće Srbiju na 59. “Venecijanskom bijenalu”, koji će biti održan od 23. aprila do 27. novembra, a vernisaž je predviđen od 20. do 22. aprila, najavila je danas kustoskinja Biljana Ćirić.
“‘Hod sa vodom’ je izraz naše prepletenosti i međuzavisnosti, jer pravljenje izložbi je jako kompleksan proces. Čitav koncept podcrtava odnos tehnologije i prirode, u ovom slučaju vode – osnovnog dela našeg tela. Ali razumemo vodu kao prostor koji nas povezuje, ali ne razdvaja. Još jedan bitan aspekt ove izložbe je da je to prva multimedijska prezentacija u Paviljonu Srbije”, istakla je Ćirić.
Tema ovogodišnjeg Bijenala u Veneciji nosi naziv “Mleko od snova”, ali Ćirić ističe da su dva rada Nikolićeva rada – “800 metara” i “Dokument” – koja će biti predstavljena na njegovoj izložbi u srpskom praviljonu, nastala u poslednje tri godine i nisu direktan odziv na temu koja je objavljena pre dve godine.
“To je nešto na čemu on radi već duže vreme. Postoji jako puno zajedničkih aspekata teme ‘Bijenala’ i njegovog rada, jer tema ‘Bijenala’ se bavi odnosom tehnologije i našeg tela. I to je jedan od glavnih aspekata kojima se on bavi kroz ta dva nova rada. To su neke naše civilizacijske zajedničke transformacije kroz koje prolazimo kroz pandemiju i mislim da će ‘Bijenale’ da to reflektuje, kao i naše prezentacije”, ocenila je Ćirić.
Kako je navedeno u opisu Nikolićeve izložbe “Hod sa vodom”, rad “800 metara” snimljen dronom preuzima “ptičju perspektivu, kolonijalno gledište koje je danas prošireno i apstrahovano u vidu naših telefonskih ekrana putem gugl mapa i drugih uređaja koji određuju našu percepciju vremena i prostora”.
“‘Dokument’ u horizontalnom formatu predlaže strpljenje umetnika i usporenost delanja kao metodologiju za postizanje savršenih uslova za gledanje u skladu sa našim ljudskim binokularnim vidom. Slika je napravljena upotrebom moderne tehnologije u retrogradne svrhe da bi se telesni pogled projektovao kao dvodimenzionalna modernistička slika”, navodi se u opisu.
Kustoskinja je sa Nikolićem počela saradnju 2014. godine kada je sa Majom Ćirić u Kini realizovala rezidencijalni program koji je povezivao savremeno stvaralaštvo i geografije koje nisu ekonomski povezane – Kina, Srbija, Kina, Singapur i Kolumbija, u okviru kog se Nikolić kao srpski umetnik predstavio u Guang Džou tajms muzeju.
Saradnja je nastavljena prvom kustoskom izložbom Biljane Ćirić u Srbiji 2017. na poziv Kulturnog centra Beograda, kojoj je Nikolić dao naziv “Kad se drugi sreće sa drugim”.
“Pošto radim na edukativnom programu za mlade umetnike i kustose svake godine u Beogradu jedan od prvih umetničkih ateljea za koje insistiram da se poseti je atelje Nikolića, jer mislim da je njegova praksa jako bitna za lokalni i međunarodni kontekst. Rad ‘800 metara’, koji ćemo predstaviti na ‘Bijenalu’, sam prvi put videla kad sam išla u atelje sa polaznicima programa jer je tada bio u produkciji”, rekla je Ćirić.
Prema njenim rečima, za predstavljanje Srbije jako je bitna knjiga, koja će se kao sastavni deo izložbe pojaviti pred otvaranje “Venecijanskog bijenala”, a radi se sa inostranim izdavačem Muse pablišingom, dok tekstove za nju pišu pored Ćirić i umetnici Dejan Sretenović, Filipa Ramos, Alenka Gregorić i Marko Skotini.
“To je jako bitan međunarodni izdavač i knjiga će imati život i posle izložbe kroz svetske knjižare savremene umetnosti. To je jako bitno za umetnika. Drugi bitan aspekt je da knjiga nije katalog i arhivska prezentacija izložbe, već eksperiment u izdavčkom, kustoskom i umetničkom smislu”, istakla je Ćirić.
Upitana koliko je prisustvo na manifestaciji u Veneciji važno za afirmaciju samog umetnika, odnosno šta znači za Srbiju, Ćirić je rekla da je “kontinuirana prezentacija na ‘Bijenalu’ jako bitna za naše umetnike ali nije dovoljna”.
“Nadam se da će prezentacija otvoriti neka vrata za umetnike, institucije…Mislim da na nivou institucionalne saradnje postoji jako puno prostora u budućnosti da se naši umetnici više pojavljuju na međunarodnoj sceni. Da to ne bude samo svake druge godine i da se radi na tome možda malo više i intenzivnije”, kazala je kustoskinja.
Ćirić je istakla da je jako bitno što je Srbija ove godine prisutna u Veneciji, pošto mnoge zemlje iz regiona neće imati svoje predstavnike i paviljone.
“Kao što znate, u velikoj smo krizi i baš zbog nje taj gest Srbije da nastavi sa prezentacijom paviljona je jako bitan za podršku kulturi”, naglasila je Ćirić.
Paviljon Srbije u Veneciji je podržalo i organizovalo Ministarstvo kulture i informisanja, u saradnji sa Muzejom savremene umetnosti u Beogradu kao realizatorom.
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
