BEOGRAD – Kada bi se sama reč Badnji dan prevela na današnji recnik značila bi da je to dan bdenja, dan kada smo trezveni, posvećeni molitvi i aktivnostima vezanim za bogosluženja, pa će tako biti i kod nas u hramu, kaže za Tanjug vladika Stefan, starešina Hrama Svetog Save.
A kada je reč o suštini samog praznika, ističe da nas rođenje Hristovo uči da je čovek mnogo veće i uzvišenije biće nego što se mislilo pre toga.
Zato što je Bog postao čovek, pa stradao i vaskrsao i dao nam je život večni, Božić je zapravo početak našeg večnog života.
Navodeći šta će se u Hramu događati danas i sutra kaže da je već služena liturgija, u 16 časova će biti nalaganje badnjaka i posebno bogosluženje uoči Božića, pa veliko povečerje.
” U ponoć će u hramu biti Sveta erhijerejska liturgija, koju ću ja služiti a sutra od 9 časova će njegova svestost patrijarh Porfirije ovde služiti jutarnju Božiću liturgiju,” kaže on.
Ovih dana su hramovi otvoreni i primaju ljude, pa je u njima veoma živo.
Tako je i sa Hramom Svetog save, a prema vladikinim rečima sveštenici i u maloj i u velikoj crkvi dočekuju ljude koji žele da se ispovede, da se pripreme za svetu tajnu pričešća.
” Obično dolazi mnogo ljudi iz dijaspore koji stižu u posetu svojima u Srbiji i Republici Srpskoj. Oni obiđu hram tako da ovih dana imamo mnogo gostiju, raznih uzrasta i profila i atmosfera je posebna, praznična”, kaže otac Stefan.
A šta je zapravo suština Božića, koji smatramo za jedan od dva najradosnija hrišćanska praznika, u čemu je njegova najveća tajna i lepota?
” Ako nikada, onda danas govorimo o potrebi rađanja i koliko nam fali porodica, koliko nam je ona sve manja i manja, tako da je Hristovo rođenje važno kada govorimo o porodici. Ipak, čini mi se, da je povodom praznika koji sada slavimo, još važnija tema to što je Bog postao čovek”, priča vladika.
Ukazuje da je ova teološka tema, ljudima u crkvi jasna i da oni, kako bi bila jasna i ljudima izvan crkve, uče ih da rođenje Hristovo pokazuje da je čovek mnogo veće i uzvišenije biće nego što se mislilo pre toga.
” Kada je Hristos rođen i kada je Bog postao čovek, apsolutno logičan zaključak toga jeste da čovek može da postane Bog po blagodati, tj. da je čovek stvoren za nešto više, uzvišeno, da je vredan. U crkvi, u hrišćanskom životu čovek je veoma važna ličnost i sve što činimo i radimo, radimo radi čoveka”, kaže on.
Ističe da verske građevine jesu svetinje za sebe, ali najveća je svetinja čovek.
” Upravo time što je Bog postao čovek, telo, rekao nam je koliko smo mi važni. Taj isti čovek koji je od postao od Boga i stradao na zemlji, vaskrsao i dao nam je život večni. Današnji praznik je zapravo početak našeg večnog života”, kaže vladika.
A ako postoji večni život, ističe on, čovek nema čega da se plaši, ne sme da bude neko ko tuguje, ko se plaši bilo kakvog iskušenja.
Zato bi današnji dan trebalo da posvetimo razmišljanju o tome koliko smo spremni da u svoje naručje prihvatimo to dete, malog Boga, Bogića ili Božića.
” Ako hoćemo da u svoje srce primimo ono što je sveto, moramo se pripremiti da to srce bude koliko je moguće čisto da bi prihvatilo Boga. Ali, ako smo otvoreni za Boga, i kada nismo čisti, bićemo čistiji, jer on je taj koji posvećuje svakog od nas, jer kaže nisam došao da spasem pravednike nego grešnike, ne trebaju zdravi lekara nego bolesni”, objašnjava naš sagovornik.
Poručuje da ako verujemo u ovu tajnu koju crkva propoveda, kakvi god da smo, mi smo već ljudi na putu spasenja.
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
