BEOGRAD – Vlada Srbije usvojila je na današnjoj sednici predlog budžeta za 2024. godinu, potvrđeno je Tanjugu u Ministarstvu finansija.
Predlog budžeta predviđa stopu privrednog rasta u 2024. godini od 3,5 odsto.
„Ovaj nacrt predviđa dalji rast i razvoj Republike Srbije, sa posebnim akcentom na poboljšanju životnog standarda građana Srbije, kroz dalja povećanja penzija, plata u javnom sektoru i minimalne zarade. Predloženim budžetom nastavlja se i politika poreskog rasterećenja zarada, ogromnih ulaganja u kapitalne projekte, rekordnih izdvajanja za retke bolesti, značajnih izdvajanja za poljoprivredu“, objavio je ranije danas ministar finansija Siniša Mali na instagramu.
Ukupni prihodi i primanja predviđeni predlogom budžeta za 2024. godinu iznose 2.040,9 milijarde dinara, što je za 136,9 milijardi dinara, odnosno 7,2 odsto, više u odnosu na iznos prihoda predviđen rebalansom budžeta za ovu godinu.
Predviđen je fiskalni deficit budžeta Republike od 197 milijardi dinara, što je 2,2 odsto BDP i što je niže od planiranog deficita za ovu godinu, koji je rebalansom projektovan na 2,8 odsto BDP, naveo je ministar finansija.
Projektovana stopa privrednog rasta za 2024. godinu, prema proceni Ministarstva finansija, iznosi 3,5 odsto, a javni dug sektora države projektovan je na 51,7 odsto BDP u 2024. godini, što je daleko ispod 60 odsto koliko je dozvoljeno sporazumom iz Mastrihta.
„Takođe, srednjoročni fiskalni okvir predviđa postepeno smanjenje deficita sektora države na nivo od 1,5 odsto BDP u 2026. godine i pad učešća javnog duga na 50 odsto BDP. Predviđeno je i da, počev od 1. januara 2024. godine, penzije u Srbiji budu veće za 14,8 odsto, plate u javnom sektoru za 10 odsto, a minimalna zarada za 17,8 odsto. Takođe, kako se teret povećanja minimalne zarade ne bi u potpunosti preneo na poslodavce, od 1. januara 2024. godine planirano je povećanje neoporezivog dela bruto zarade za 15,1 odsto, sa 21.712 na 25.000 dinara“, naglasio je Mali.
Kaže da je predlogom budžeta za kapitalne investicije izdvojeno 467,5 milijardi dinara, u odnosu na 452,3 koliko je bilo predviđeno rebalansom.
Vlada usvojila izmene Zakona o podsticajima u poljoprivredi
Izmene i dopune Predloga zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju usvojene su na današnjoj sednici Vlade, čime se povećava maksimalna površina obrađenog poljoprivrednog zemljišta sa 20 na 100 hektara za koje može da se ostvari pravo za osnovne i proizvodno vezane podsticaje za biljnu proizvodnju.
Takođe, ovim izmenama povećan je minimalni iznos premije za mleko sa deset na 15 dinara, kao i minimalani iznos za osnovne podsticaje po površini biljne proizvodnje sa 6.000 na 12.000 dinara.
Usvojene izmene Predloga zakona predviđaju i mogućnost da lice koje obrađuje poljoprivredno zemljište koje nije u njegovom vlasništvu, prijavi nadležnom ministarstvu katastarske parcele koje obrađuje, a koje nisu upisane u njegovom poljoprivrednom gazdinstvu.
Usvojen predlog:Izabrani lekar odobrava bolovanje do 30 dana
Članovi Vlade usvojili su Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zdravstvenom osiguranju kojim je predlaženo da izabrani lekar po pravilu utvrđuje privremenu sprečenost za rad do 30 dana, umesto dosadašnjih 60 dana, a da nakon toga, privremenu sprečenost utvrđuje prvostepena lekarska komisija RFZO-a.
Takođe, ostavljena je mogućnost da izabrani lekar može da utvrdi privremenu sprečenost za rad i do 60 dana, i to kod osiguranika obolelih od malignih bolesti, onih koji su privremeno sprečeni za rad zbog bolesti ili komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće, osoba sa invaliditetom i kod neposredno obavljenih hirurških intervencija, osim u slučaju kada je ta intervencija obavljena u dnevnoj bolnici, saopštila je Vlada Srbije.
Predloženim izmenama i dopunama, pitanje utvrđivanja privremene sprečenosti za rad biće racionalnije i efikasnije uređeno, a mogućnosti zloupotrebe značajno umanjene, što će doprineti ekonomičnijem raspolaganju sredstvima obaveznog zdravstvenog osiguranja.
Članovi Vlade usvojili su i Predlog zakona o zdravstvenoj dokumentaciji i evidencijama u oblasti zdravstva kojim se usklađuje način vođenja te dokumentacije i evidencije u elektronskoj formi.
Nova zakonska rešenja predviđaju gde, na osnovu čega, kako i u kom obliku se vodi zdravstvena dokumentacija i evidencije, koji su izuzeci od propisanog pravila, ko je odgovoran za tačnost unesenih podataka, kao i obaveza zravstvenog radnika odnosno zdravstvenog saradnika da u postupku vođenja zdravstvene dokumentacije i evidencija poštuje najviše standarde ljudskih prava i bezbednosti pacijenta, kao i tajnost podataka.
Precizirano je šta je zdravstveni karton, stomatološki karton, ko ga vodi, ko unosi podatke u karton i u koje softversko rešenje, kao i ko je odgovoran za tačnost podataka koji se nalaze u zdravstvenom kartonu.
U elektronskoj formi vodiće se i evidencije o imunizaciji, vođenje protokola, istorija bolničkog lečenja i drugo.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
