SOMBOR – Vitraži rađeni tradicionalnom tehnikom iz ateljea porodice Stanišić, otputovali iz Sombora na većinu kontinenata, krase brojne institucije i verske objekte, a našli su svoje mesto i u ruskoj predsedničkoj rezidenciji.
Aleksandra Stanišić, čiji je pradeda krajem 19. veka otvorio staklaru odakle je i počela nešto kasnije porodična tradicija izrade vitraža, kaže da je ona četvrta generacija, te da uz nju radi i ćerka koja će biti peta generacija vitražista, po čemu su i jedinstveni na našim prostorima i šire.
Izrada idejnih rešenja, nacrti, biranje, sečenje i bojanje stakla tradicionalnim metodama samo je deo lepote posla vitražiste, kaže Aleksandra Stanišić, koja je četvrta generacija u ovom porodičnom zanatu dugom više od jednog veka. Ističe da je to spoj kreativnosti, umetnosti i zanatstva, a raduje je što je uz rame sa njom stasala i ćerka, koja je peta generacija čuvenih somborskih vitražista.
“Tradiciju je započeo moj pradeda, Milan Stanišić, njega je nasledio moj deda Stevan, pa moj otac Milan, pa brat Stevan i ja, tako da smo mi četvrta generacija vitražista. Najteži deo posla je montaža vitraža, jer se često montira na visokim pozicijama, gde su često i vremenski uslovi otežani. Ćerka je peta generacija i nas dve smo radile na više projekata.Za zradu raznih vitraža kvaliteno staklo naručujemo iz raznih zemalja Evrope, ali i Meksika zbog toga što fabrike menajju svoje pozicije vremenom”, rekla je Aleksandra Stanišić.
“Za mene ovaj posao znači puno zato što ga radim sa mamom i sve mi je lakše sa mamom, a i nas dve se odlično slažemo. Radile smo do sada projekte vitraža, ali i mozaika. Uglavnom pomažem oko skica i slikanja na staklu”, kazala je ćerka Ena Borovac.
U restauraciji i dalje služe nacrti vitraža sa početka 20. veka.
“Spisak je prilično dug, jer je svaki perod nosio neke svoje najznačajnije objekte. Deda je dosta radio u državnim institucijama, Skupštini, velikim hotelima, poput Metropola. Radio je u Aziji, brat u Americi, zatim u Rusiji, konkretno za rezidenciju Vladimira Putina. Bilo je mnogo projekata. Kod nas su najzastupljeniji crkveni objekti, a u inostranstvu od kuća, pa do drugih zanimljivih objekata”, napomenula je Aleksandra.
Stanišići kažu da je u proceduri da tehnika sastavljanja i izrade vitraža bude proglašena za nematerijalno dobro od strane relevantnih institucija, gde će se digitalizovati svi nacrti i obavljati obuka studenata da bi se produžio vek tradicije vitraža.
