Najnovija studija pokazuje da je više od polovine svetskih okeana dobilo zelenkasti ton u poslednje dve decenije, kao posledica čovekovog uticaja na ekosistem. Analiziranjem satelitskih snimaka površine okeana, naučnici su zaključili da je u poslednjih dvadeset godina došlo do velikog razvoja fitoplaktona, mikroba nalik na biljke, koji su jedan od najvećih uzroka promene boje, prenosi „Dejli Mejl (Daily Mail)“.
Više od polovine vodene površine na Zemlji postepeno poprima zelenu boju.
Kada se posmatra ljuskim okom, promena boje deluje suptilno, ali posebni sateliti i oprema koje koristi NASA su bili glavni faktori u preciznom određivanju „zelenih“ površina, tako da je utvrđeno da čak pedeset šest odsto svetskih okeana više nema čistu, plavu boju.
„Gledati ovo kako se dešava nije iznenađujuće, ali je zastrašujuće. Ove promene se slažu sa klimatskim promenama koje prouzrokuje čovek,“ rekla je autorka studije Stefani Dutjekvič, istraživač sa Masačusetskog insituta tehnologije.
Statistike i snimci pokazuju da su najveće promene i transformacije u zeleno uočene u toplim, tropskim okeanima, blizu ekvatora. Iako je prisustvo fitoplanktona inače dobar znak, jer predstavlja temelj morskog lanca ishrane koji održava ravnotežu u okeanu, sada je isuviše rasprostranjen i sprečava druge organizme da prežive u određenim područjima. Zbog toga dolazi do sve većeg porasta „mrtvih zona“, to jest delova okeana u kojima je nivo kiseonika toliko nizak da većina živog sveta ne može opstati.
„Godinama sprovodim simulacije koje su mi govorile da će se ovakve promene u boji dogoditi, tako da se nadam da će ovaj slučaj ljudi shvatiti ozbiljno,“ dodaje Dutjekvič. „Nisu više samo modeli koji predviđaju, već se okean aktivno menja.“
Naučnici su utvrdili da nije u pitanju neizbežan, prirodan proces, već da je za ovakve promene isključivo zaslužan čovek.
„Ovo nam pruža dodatne dokaze da ljudski postupci utiču na život na Zemlji na ogromnoj skali, samo je još jedan način na koji čovek utiče na biosferu,“ objašnjava drugi autor studije i okeanski istraživač B.B. Kael.
Ipak, Kael smatra da bi bilo potrebno sprovesti detaljnije istraživanje, ne samo promenu boje, kako bi se precizno definisalo kako se pojedinačni morski ekosistemi menjaju u odnosu na klimu. Dodaje da se ekosistem menja, ali je ipak teško reći koliko su promene zapravo velike i učestale, zbog nedovoljno razvijenog proučavanja planktona u vodama.
„Promene u boji mogu predstavljati i transformacije iz manjih u veće planktone, predatore ili plen, drugačije vrste planktona koji utiču na količine ugljen dioksida i ribarstvo…“
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
