Crno zlato je na svetskoj pijaci probilo granicu psihološki neprijatnih 90 dolara za barel, a analitičari već imaju još neugodniju cifru u najavi.
Na jučerašnjem trgovanju fjučersi evropske nafte tipa brent, dostigli su u jednom trenutku gotovo 91 dolar za barel na Londonskoj berzi (ICE), nakon što su ovih dana već probile granicu najviše cene u 2023. godini od 90 dolara.
Ali to je daleko od najviše cene kojom se sada spekuliše za ovu godinu. A ta cena više nije ni 100 dolara, s čime se baratalo početkom avgusta, već još malo preko toga.
Investiciona banka „Goldman Saks“ je upozorila svoje klijente da bi nafta lako mogla da dođe i na 107 dolara, ukoliko ostane ovakva konstelacija snaga i događaja. Pod time se misli da Rusija i Saudijska Arabija, a posebno ova druga, ostanu pri svojim samoinicijativnim agresivnim rezovima isporuke svetskom tržištu.
S druge strane, Kina i dalje ne pokazuje znake snažnijeg privrednog oporavka, ugroženog prvo lokdaunom zbog kovida a potom i rasplamsavanjem krize u sektoru nekretnina, i ta umanjena tražnja je jedino što trenutno ne lansira cenu još više.
Da je sitaucija ozbiljna a prognoza banke realna, govori i to da je njena procena urađena pre nego što su Rusija i Saudijska Arabija objavile ranije ove nedelje da se smanjenje proizvodnje produžava do kraja 2023. Već ta najava je bila dovoljna da nafta skoči iznad 90 dolara, prvi put u poslednjih 10 meseci.
A u Srbiji, dok čekamo više akcize…
Ovakve prognoze ne sviđaju se nikako ni vozačima u Srbiji, već prepadnutim najavama novih akciza na derivate. Međutim, pre novih akciza stiže nam nova cena i to danas, kao redovna promena petkom po uredbi Vlade o ograničenju cene goriva.
Kako odredbe uredbe formalno prate cene dizela i benzina na tržištu Mediterana, nemamo ćemu lepom da se nadamo. I benzin i dizel su u rastu, i to oštrom od kraja avgusta. Benzin je stigao na 583 dolara za tonu, s nedeljnim rastom od četiri odsto, a ultraniskosumporni dizel (ULSD) uz približno jednak rast na 930 dolara.
Tako, možemo očekivati da ćemo i ovog petka imati „dodatak“ od nekoliko dinara na cenu, kao što je to bilo pre nedelju dana za dizel.
Obe vrste derivata neprestano rastu od maja ove godine, i sada je to već skok od 34 odsto kod benzina i čak 42 odsto kod dizela. U istom periodu brent je poskupeo „samo“ 25 odsto, sa 72,26 dolara za barel na aktuelnih više od 90.
Kod nas na pumpama, benzin je otišao sa 175 dinara iz maja na sadašnjih 189 ( osam odsto) a dizel sa 182 dinara na 204 (12 odsto).
Ni dugoročno, kretanje cene nafte na svetkom tržištu, ma kako usporen transmisioni efekat imale na cene benzina i dizela na srpskim pumpama imala, svakako ne treba zanemariti. Pogotovo što nam već od 1. oktobra sledi „vanredno“ povećanje akciza na gorivo.
Sa akcizom od 62,47 dinara na bezolovni benzin i 64,24 dinara na dizel (i pripadajućim PDV-om), BMB95 bi već danas, pre redovne promene petkom, koštao 195 umesto 189 dinara a standardni evrodizel 210 umesto 204 dinara.
Sa cenama nafte koja su prognozirane, trošak za gorivo bi krajem godine mogao da se vrati na rekorde iz prethodne, kada smo početkom jula plaćali 10.250 dinara za pun standardni rezervoar od 50 litara ili 11.100 dinara za litar dizela, koliko je bilo tokom oktobra i novembra 2022. godine.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
