AMSTERDAM – Gert Vilders, lider ultradesničarske Partije slobode i jedan od najkontroverznijih političara u Holandiji, objavio je deset tačaka ekstremnih mera koje imaju za cilj radikalno smanjenje imigracije, uključujući zatvaranje granica za azilante, deportacije i uvođenje vojske u kontrolu granica.
Ova inicijativa dolazi u trenutku kada je vladajuća koalicija, sastavljena s mukom nakon izbora 2023. godine, već pod velikim pritiskom zbog različitih stavova po pitanju migracione politike.
„Rukavice su skinute,“ poručio je Vilders, zapretivši da će njegova stranka napustiti kabinet ukoliko koalicioni partneri ne prihvate njegov plan i ne pooštre politiku prema migrantima.
Šta sadrži Vildersov plan?
Vilders je izneo niz mera koje su, kako tvrdi, inspirisane politikama drugih zemalja članica EU, ali koje bi u nekim slučajevima zahtevale napuštanje evropskih konvencija o ljudskim pravima:
-
Zabrana prijema novih azilanata
-
Upotreba vojske za čuvanje granica
-
Privremena zabrana spajanja porodica azilanata
-
Masovna deportacija sirijskih izbeglica pod obrazloženjem da je „veći deo Sirije sada bezbedan“
-
Princip nulte tolerancije – automatska deportacija migranata osuđenih za nasilje ili seksualne zločine („jedna greška i ispadaš“)
-
Revizija međunarodnih obaveza i moguć izlazak iz određenih evropskih konvencija
Koalicija pod pritiskom
Predlozi Vildersa dodatno su zakomplikovali rad četvoročlane koalicije, koju čine:
-
Partija slobode (PVV) – krajnja desnica, Gert Vilders
-
Narodna partija za slobodu i demokratiju (VVD) – desni centar
-
Novi društveni ugovor (NSC) – reformistička stranka
-
Građanski pokret zemljoradnika (BBB) – populistička agrarna partija
Iako su sve ove stranke proizašle iz različitih slojeva desnog biračkog tela, razlike u pristupu migraciji i poštovanju evropskog pravnog okvira sada dolaze do izražaja.
Holandija na raskrsnici između Brisela i populizma
Vilders, poznat po oštroj retorici protiv islama i migracija, došao je na vlast nakon što je njegova stranka pobedila na parlamentarnim izborima 2023. godine, koristeći populističku poruku o „odbrani holandskog identiteta“.
Njegovo strpljenje, kako kaže, je istrošeno nakon meseci neefikasnih pregovora u vladi. Politička stabilnost koalicije sada zavisi od toga da li će ostale partije pristati da implementiraju njegov plan, što bi potencijalno moglo značiti nove izbore ukoliko ne dođe do dogovora.
