BEOGRAD – Pravni tim osuđenog Neđeljka Đurovića uložio je žalbu na presudu i o njoj danas odlučuje Apelacioni sud
Ubistvo Miloša Mileusnića, studenta iz Čačka, dogodilo se pre tačno tri godine u Beogradu. O zločinu, presudi i životu bez deteta govori Goran Mileusnić, otac ubijenog mladića.
– Ubici mog deteta želeo bih “oko za oko, zub za zub”. Međutim, sada je drugo vreme. Voleo bih da bude do kraja života u zatvoru ili bar mog – počinje svoju ispovest Mileusnić.
Tog 27. januara 2019. godine bio je kod kuće kada ga je prijatelj pozvao i rekao: “Jesi li čuo, Miloš ti je ubijen?!”
– Taj dan nikada neću zaboraviti. Posle toga kreće borba na sudu koja pojačava sve te rane i produbljuje ih. Dve i po godine trajalo je suđenje. Svaki odlazak na ročište bio je kao da mi ponovo ubijaju dete. Na prvom ročištu sam prvi put video ubicu mog sina. Uneo mi se u lice i rekao: “Šta je bilo!?” U tom momentu osećao sam se kao da sam i ja bio mrtav. Nisam mogao da se pomerim. Ljudi pomisle ubiću ga, da imam nož isekao bih ga… Ali to vam je takav gubitak snage, takva depresija da vam ne mogu opisati. A Neđeljko je bio bezosećajan i ponašao se kao da se ništa nije dogodilo – kaže Mileusnić.
Tokom suđenja Goran je samo strepeo na koliko godina će biti osuđen ubica njegovog sina.
– Strepeo sam da li će dobiti 10 ili 15 godina… Bio sam zaokupljen samo da za ubistvo mog deteta ne dobije 15 godina… Ni 40 godina ne može da opravda ovo što je uradio. Sve osim doživotnog zatvora je njegova privilegija – tvrdi Mileusnić.
Pravni tim osuđenog Neđeljka Đurovića uložio je žalbu na presudu i o njoj danas odlučuje Apelacioni sud.
– Ne znam samo na šta se žali. Na to što mi je ubio dete?! – iznenađen je Mileusnić i dodaje da je Đurović osuđen na osnovu dokaza.
– Nakon što je kuhinjskim nožem dugačkim 19 centimetara ubio moje dete, otišao je u piljaru i platio krvavom nočanicom. Policiju je odveo na mesto gde je bacio nož. Sve kamere su ga snimile. Ne znam šta je sporno… – priča Mileusnić.
Nesrećnog oca najviše potresa činjenica kolike je bolove trpeo njegov sin nakon ubadanja.
– Čuo sam da je sam sebe hrabrio rečima: “Izdrži, izdrži…” Međutim, kao medicinski radnik znao sam da nije bilo šanse da preživi – dodaje Mileusnić.
Otac ubijenog studenta kaže da su mu najteža jutra bez Miloša.
– Uveče se nadam da ću zaspati i da se neću probuditi – kaže Mileusnić i dodaje da mu je stalno pred očima slika mrtvog sina.
– Video sam ga kako leži u kovčegu. Prekrštenih ruku. Bio je isto tako lep… – jedva izgovara Mileusnić i dodaje “poljubite sina, zatvorite kovčeg i to vam je to”.
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
