To je meditacija u pokretu.
Svima nam je od osnovne škole poznata izrekal “u zdravom telu zdrav duh”, a koliko je razumemo ili pak primenjujemo? Vežbanje u skoro svakom obliku utiče na naše zdravlje, a može delovati i kao sredstvo za ublažavanje stresa. Biti aktivan može povećati endorfine i odvratiti vas od svakodnevnih briga.
Praktično svaki oblik vežbanja, od aerobika do joge, može delovati kao sredstvo za ublažavanje stresa. Ako niste sportista ili čak i ako niste u formi, još uvek možete da učinite da malo vežbanja ide daleko u pravcu upravljanja stresom, navode u “Mayoclinic.org”.
Kako vežbanje utiče na stres?
Fizička aktivnost može pomoći da se poveća proizvodnja neurotransmitera za dobar osećaj u vašem mozgu, zvanih endorfini. Iako se ova funkcija često naziva trkačkom snagom, bilo koja aerobna aktivnost, kao što je uzbudljiva igra tenisa ili šetnja u prirodi, može doprineti istom osećaju.
Vežbanje može da pruži telu olakšanje od stresa dok oponaša efekte stresa, kao što je reakcija bekstva ili borbe, i pomaže vašem telu i njegovim sistemima da vežbaju zajedno kroz te efekte. Ovo takođe može dovesti do pozitivnih efekata u vašem telu, uključujući kardiovaskularni, digestivni i imuni sistem – pomažući u zaštiti vašeg tela od štetnih efekata stresa.
To je meditacija u pokretu. Nakon brze igre reketa, duge šetnje ili trčanja, ili nekoliko krugova u bazenu, često ćete otkriti da ste zaboravili na dnevne iritacije i da ste se koncentrisali samo na pokrete svog tela.
Kada počnete redovno da oslobađate svoje svakodnevne tenzije kroz kretanje i fizičku aktivnost, možda ćete otkriti da vam ovaj fokus na jedan zadatak, kao i energija i optimizam iz toga, mogu pomoći da ostanete smireni, jasni i fokusirani u svemu što radite.
Redovno vežbanje može povećati samopouzdanje, poboljšati vaše raspoloženje, pomoći vam da se opustite i smanjite simptome blage depresije i anksioznosti. Vežbanje takođe može poboljšati vaš san, koji je često poremećen stresom, depresijom i anksioznošću. Sve ove prednosti vežbanja mogu vam olakšati nivo stresa i dati vam osećaj komande nad svojim telom i životom.
Kako vežbati?
Uspešan program vežbanja počinje sa nekoliko jednostavnih koraka. Konsultujte se sa svojim lekarom. Ako niste vežbali neko vreme ili imate zdravstvenih problema, možda ćete želeti da razgovarate sa svojim lekarom pre nego što započnete novu rutinu vežbanja.
Hodajte pre nego što trčite. Postepeno povećavajte nivo svoje kondicije. Uzbuđenje zbog novog programa može dovesti do pretjerivanja, pa čak i do povrede.
Za većinu zdravih odraslih osoba, Ministarstvo zdravlja i socijalnih usluga preporučuje najmanje 150 minuta umerene aerobne aktivnosti ili 75 minuta snažne aerobne aktivnosti nedeljno, ili kombinaciju umerene i snažne aktivnosti. Primeri umerene aerobne aktivnosti uključuju brzo hodanje ili plivanje, a energična aerobna aktivnost može uključivati trčanje ili vožnju bicikla. Veće količine vežbanja će obezbediti još veće zdravstvene koristi.
Takođe, nastojte da radite vežbe snage za sve glavne mišićne grupe najmanje dva puta nedeljno.
Radite ono što volite. Skoro svaki oblik vežbanja ili kretanja može povećati vašu kondiciju, a istovremeno smanjiti stres. Najvažnije je odabrati aktivnost u kojoj uživate. Primeri uključuju hodanje, penjanje stepenicama, džogiranje, ples, vožnju biciklom, jogu, tai či, baštovanstvo, dizanje tegova i plivanje.
I zapamtite, ne morate da idete u teretanu da biste se kretali. Prošetajte sa psom, isprobajte vežbe sa telesnom težinom ili snimite video o jogi kod kuće.
Započinjanje programa vežbanja je samo prvi korak. Pridržavajte se nove rutine postaviljanjem pametnih ciljeve, zapišite ih. Oni treba da budu specifični, merljivi, dostižni, relevantni i vremenski ograničeni.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
