Vetroelektrane i solarne instalacije pretekle fosilna goriva u energetskom sektoru EU

Vetroelektrane i solarne instalacije prvi put su pretekle fosilna goriva u proizvodnji električne energije u Evropskoj uniji, pokazuje izveštaj organizacije Ember za prvih šest meseci 2024.

Na kraju prve polovine godine, udeo vetroturbina i solarnih panela u proizvodnji električne energije u EU je činio 30 odsto, odnosno 385,6 teravat-sati (TWh), dok je iz fosilnih goriva dobijeno 343,5 teravat-sati (TWh).

U prvoj polovini godine 13 zemalja Evropske unije prvi put uspelo je da proizvede više električne energije iz vetra i sunca nego iz uglja, nafte i gasa, a među njima su Nemačka, Belgija, Holandija i Mađarska.

Kako se navodi u izveštaju, elektrane u Evropskoj uniji su sagorele 24 odsto manje uglja i 14 odsto manje gasa u poređenju sa prvom polovinom 2023. godine.

Udeo fosilnih goriva u proizvodnji električne energije je istovremeno smanjen sa 33 na 27 odsto.

Obim proizvedene električne energije u evropskim hidroelektranama povećan je za 21 odsto u odnosu na prošlu godinu.

Svi obnovljivi izvori, odnosno energija vetar, solarna energija i hidroenergija, sada čine 50 odsto ukupnog snabdevanja EU električnom energijom.

Pročitajte još:

Ovo su najzaduženije države EU

Dug u evrozoni je u porastu, pokazuju podaci Evrostata, a najzaduženije zemlje su na jugu kontinenta. – Na kraju prvog kvartala 2024, odnos bruto duga i BDP-a u evrozoni iznosio je 88,7%, dok je na kraju četvrtog kvartala 2023. bio 88,2 odsto. U okviru Evropske unije, dug takođe beleži povećanje sa 81,5 na 82 odsto% – navodi statistička institucija EU. Deficit evrozone, odnosno razlika između toga koliko vlade troše i prikupljaju, smanjio se s druge strane, u prvom tromesečju, na 3,2 sa četiri odsto BDP-a, prenosi Investitor. Najveći odnosi državnog duga prema BDP-u na kraju prvog kvartala 2024. godine zabeležile […]

Opširnije