Brz i stalan razvoj veštačke inteligencije (engl. artificial intelligence – AI) u poslednjih nekoliko godina, a posebno primeri generativnog AI-ja kao što je ChatGPT pokrenut 2022, podstakli su mnoge debate o uticajima te tehnologije na tržište rada.
Mada se neretko može čuti da je aktuelni entuzijazam oko ove vrste inovacija preteran, postoje i oni predstavnici poslovne zajednice koji idu toliko daleko da navode AI kao glavni alat koji će ubuduće biti potreban zaposlenima.
Predsednik Privredne komore Srbije (PKS) Marko Čadež ocenjuje da smo trenutno u fazi AI revolucije gde su se nauka i biznis sreli, a tehnologija dobija praktičnu primenu i postaje deo svakodnevice dela ljudi.
„U Centru za digitalnu transformaciju PKS smo 2022. pokrenuli jedan projekat kako bismo motivisali tradicionalne industrije da počnu da koriste AI. Kada smo posle skoro tri godine izmerili efekte koji su postignuti u malim i srednjim preduzećima – a više hiljada njih je učestvovalo u projektu – u proseku je rezultat bio 27 odsto rasta“, kazao je Čadež na Samitu Globalnog partnerstva za veštačku inteligenciju u Beogradu.
AI i za traženje i za obavljanje posla
Ocenio je da se prvi put susrećemo sa tehnološkom revolucijom koja razume socijalnu interakciju. „Ovo je inkluzija per se, ta tehnologija može da razume i govori sa vama kao što vi govorite sa svojom majkom“, rekao je on, dodavši da se potencijal AI-ja za inkluzivnost ogleda i u tome što omogućava ljudima da nadograde svoje društvene identitete na raznim poljima. Kako je pojasnio, jedan čovek ima više ovakvih identiteta – kroz ulogu radnika, roditelja ili nekog drugog člana zajednice, a AI bi mu mogao biti od koristi na svim tim poljima, služeći kao neka vrsta virtuelnog asistenta.
„U budućnosti ćemo govoriti o digitalnim asistentima za različite društvene uloge koje imamo. Recimo, ne moram da znam blokčejn, mogu da razvijem rešenje na blokčejnu sa svojim digitalnim asistentom, praktično digitalnom ekstenzijom sebe“, poručio je predsednik PKS.
Direktor Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ) Milan Bosnić takođe je optimističan. „AI će započeti industrijsku revoluciju, verujem da će doneti velike benefite i mnoge promene u učinku ljudi koji rade. Količina zadataka koju možemo da završimo u danu će eksponencijalno porasti.“
Bosnić je izjavio da su u NSZ počeli da koriste AI na nekoliko projekata, ne precizirajući o kakvim poduhvatima je reč.
„U Srbiji će u skoroj budućnosti AI analizirati slike melanoma, procenjivati u kojoj su fazi i ostavljati samo najkompleksnije slučajeve ljudima, doktorima“, najavio je, istakavši da će to skratiti čekanje za pacijente i unaprediti dijagnostiku.
Napomenuo je i da je tržište rada u Evropi u krizi, sa starenjem stanovništva i nedostatkom radne snage, te da veruje da AI može popuniti ove rupe i pojačati produktivnost.
„Transformacija dolazi sa izazovima – svi repetitivni poslovi će biti automatizovani, ali to treba posmatrati kao evoluciju tržišta i poslovnog ekosistema. U fokusu će biti kolaboracija ljudi i mašina, pri čemu će ljudi raditi kreativnije poslove i donositi strateške odluke“, rekao je on na samitu u sredu.
Tehnologija može biti korisna pri zapošljavanju, kroz predlaganje potencijalno dobrih kandidata za određene pozicije, ali treba imati u vidu njenu ograničenost, upozorio je.
„AI bi mogao brzo da uoči podudarnost u pogledu traženih veština i kandidata koji te veštine poseduju, ali ne može da predvidi kako će se određena osoba uklopiti u tim. Može da vam da predlog, ali morate i dalje da se oslanjate na ljudsku procenu. Uz to, ako koristite AI alate za upošljavanje i u setu podataka je prisutna određena pristrasnost prema nekoj demografskoj grupi, veće su šanse da će neko iz te grupe biti zaposlen u traženom sektoru, jer će se AI sistem fokusirati na njih. Zato moramo pažljivo da vidimo kakav je set podataka i da ga često revidiramo“, poručio je Bosnić.
Nesprestano učenje
Direktor NSZ izneo je podatak Svetskog ekonomskog foruma prema kom se procenjuje da će šest od 10 radnika morati da prođu neku vrstu tehnološkog treninga pre 2027. godine, kako bi ostali u koraku sa razvojem.
U tom pogledu, za primenu AI-ja je neophodno pripremiti i radnu snagu, ali i obrazovni sistem. „Doživotno učenje nikada nije bilo potrebnije. Digitalna pismenost će biti visoko cenjena veština u budućnosti u svakom sektoru, naročito u upravi i administraciji.“
Čadež je naglasio da je od velikog značaja da deca još u osnovnoj školi uče o kodiranju. „Moraju da nauče ovu tehnologiju da bi mogli da je integrišu u pomenute društvene identitete koji imaju.“
Istakao je i da je Srbija u saradnji sa Singapurom pokrenula portal AI4SME Serbia, u cilju stavljanja tehnologije u korišćenje i predstavljanja kako se svakodnevne potrebe rešavaju kroz korišćenje nekog AI alata.
Predavač i viši naučni saradnik u Vorton školi (engl. Wharton School) Univerziteta u Pensilvaniji Đorđija Petkoski na skupu je takođe naglasio potrebu za edukacijom i rekao da za primenu AI-ja nisu dovoljni samo lepi algoritmi, već i novi način razmišljanja u celini. „Pristup AI-ju treba da bude holistički i usmeren na čoveka. Naravno, za sve to je potrebno vreme.“
Prema njegovim rečima, na rukovodećim pozicijama u korporacijama u dobrom delu se AI-ju prilazi sa istovremenim osećajem uzbuđenja i opasnosti, usled brojnih nepoznanica i nesigurnosti.
Petkoski veliku priliku vidi u spajanju principa održivosti i AI-ja u cilju adresiranja pravih potreba u poslovanju, a pretpostavlja i da će nova tehnologija doneti bolje šanse privredama u razvoju, zbog demokratizacije koju donosi.
Da bi se postigli najbolji rezultati, smatra on, sve zainteresovane strane moraju da odrade svoj posao: vlade da naprave regulatorno okruženje koje podstiče AI inovacije uz brigu o etičkim pitanjima, akademska zajednica da opremi studente tehničkim i etičkim znanjem da upravljaju industrijama koje pokreće AI, svetska partnerstva da osiguraju da tržišta u razvoju imaju pravičan pristup AI tehnologijama i ekspertizi.
