Istraživačko-razvojni Institut za veštačku inteligenciju Srbije radi na „elektronskom nosu“ koji mašini pruža čulo mirisa i time može da pomogne u privredi.
Istraživač-pripravnik na Institutu Savo Ičagić kaže da inspiracija postoji u biološkom sistemu kod životinja i ljudi i da se na tome radi poslednjih 50 godina.
– Ideja je u tome da se koristi nešto slično onome što postoji u nosu. Zapravo, različiti receptori za različite mirise koje posle mozak obrađuje i stvara percepciju o tome. Slično tome je korišćenje niza gasnih senzora, a svaki od njih ima naklonost ka određenim gasovima. Računar primenom različitih metoda dolazi do percepcije mirisa. Nekada su to bile statističke metode, sada napadamo to sa metodama veštačke inteligencije. Odnosno, želimo da stvorimo tu percepciju mirisa. Kada kažem miris, ne mislim na klasični miris voća, ili parfema nego na taj kvalitativni sastav gasova. To može biti korisno u privredi, jer u mnoštvu procesa u proizvodnji dolazi do oslobađanja čitavog spektra gasova, koji mogu ukazivati na neko stanje tog procesa – pojasnio je Ičagić.
Rađen je, kako je pojasnio, pilot-eksperiment sa Institutom za voćarstvo u Čačku. Reč je o primeni elektronskog nosa u procesu pozivodnje alkoholnih pića, konkretno na procesu fermentacije.
– Kada ubacimo neku sirovinu bogatu šećerom, usled dejstva kvasca, stvara se bazična konverzija iz šećera u ugljenik i etanol. Osim toga, ima čitav niz metaboličkih nusproizvoda koji daju specifične arome i ukuse krajnjem prozvodu. U celom tom procesu može doći do razvijanja nekih bakterija, pa da dođe do sirćetne fermentacije. Em što smanjuje produktivnst procesa, ujedno i kvari ukus i kvalitet krajnjeg proizvoda, pa je osnovna ideja da ispratimo taj proces na početku, a planiramo da detektujemo ta neželjena stanja pomoću elektronskog nosa – kazao je Ičagić.
Prednost u odnosu na klasične metode je u tome što, kako je pojasnio, mali proizvođači rade iskustveno, prate taj proces uz pomoć parametara i to sve zahteva uzorkovanje, radnu snagu i slično. Ovaj pristup bi omogućio neinvazivno automatizovano i udaljeno praćenje procesa samo na osnovu analize tih gasova.
Uređaj je veličine šake. To je, zapravo, gasna komora gde se nalaze senzori, uz dodatne komponente.
Sve je povezano sa računarom koji prikuplja podatke i obrađuje ih pomoću različitih modela.
– Savremene metode veštačke intelignecije zahtevaju relativno veliki skup podataka. Sa daljim istraživanjem i skupljanjem više podataka mogu se napraviti napredniji modeli. Mi smo se bazirali na istraživanje u vezi sa proizvodnjom rakije, jer ovaj deo Evrope gravitira ka toj prozivodnji jakih alkoholnih pića. Istraživanja postoje i može da se koristi za proizvodnju vina i piva, ali za rakije nije dovoljno istraženo, a mi smo tu da taj deo istraživanja pokrijemo – kaže Ičagić.
Savo Ičagić je završio osnovne i master studije na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu i trenutno je na doktorskim studijama. Radio je na Španskom istraživačkom institutu. Nastavio je rad i istraživanje na Institutu jer se pružila prilika da, kako kaže, radi u domenu koji je njemu interesantan.
Istraživačko-razvojni institut za veštačku inteligenciju u Novom Sadu bavi se istraživanjima njene primene u različitim oblastima. Ova ustanova je osnovana 2021. godine sa ciljem da unapredi oblast veštačke inteligencije u regionu. Postoji pet istraživačkih grupa u Institutu u kojima rade mladi istraživači.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
