BEOGRAD – Rast referentne kamatne stope u Srbiji indikator je da inflacija nije kratkoročni problem i da se privreda u našoj zemlji suočava sa ekonomskom krizom, rekao je Tanjugu direktor Sektora za strateške analize, usluge i internacionalizaciju u Privrednoj komori Srbije Mihajlo Vesović.
Kaže da u ovom trenutku situacija nije drastična, kao i da još uvek nije došlo do recesije, ali da čitav niz faktora i nepredvidivost šta će se događati u narednih šest meseci ili godinu dana, čini i vladu i NBS, ceo finansijski i bankarski sistem dodatno opreznim.
“Mislim da je to dobro, jer je jako važno da se finansijski sistem i makroekonomska stabilnost koliko toliko očuvaju”, poručio je Vesović.
Napominje da je rast referentne kamatne stope na 2,75 odsto očekivan i dodao da je to deo bazične ekonomske politike koja prati situaciju kada se duži vremenski period beleži rast inflacije na određenom nivou.
Vesović je objasnio da rast referantne kamatna stope ukazuje na to da ova inflacija nije prolazna odnosno da visoka inflacija neće da traje par meseci, a potom uspori, već da je to trend koji će se nastaviti u narednom periodu.
“Mi očekujemo da će od jeseni da dođe do usporavanja inflacije, a to će u mnogome zavisiti od toga šta se dešava u samoj EU, koja je naša najveći ekonomski partner”, rekao je Vesović.
Kaže da rast referentne kamatne stope i inflacije u Srbiji zavisi i od situacije sa inflacijom u Evropi, kao i porasta cene energenata i hrane zbog nestašice.
Porast referentne stope, dodaje, odbrana je od negativnih uticaja na bankarski i finansijski sistem.
Na pitanje kako će se rast referentne kamatne stope odraziti na privredu, Vesović je kazao da će to najviše pogoditi kompanije koje su zadužene u dinarskim kreditima.
Koliko će taj uticaj na kompanije biti veliki zavisi, kazao je Vesović, od toga kakvu kompanije imaju ugovorenu kamatu, na koji period imaju kredite i koja su sredstva u pitanju.
“Ukoliko kompanije imaju ugovorene klizne kamate i ukoliko su sredstva veća, to će se svakako negativno odraziti na poslovanje određenog broja kompanija koje su jako kreditno izložene”, rekao je sagovornik Tanjuga.
Na pitanje kako će se kompanije nositi sa tim, on je objasnio da postoji izvesni rizik da one smanje nivo novog zadživanja, što znači da će se investiciona aktivnost u narednom periodu usporiti u određenim slučajevima ili oblastima koje su više pogođene krizom.
Što se tiče načina kako pomoći domaćim privrednicima Vesović je naglasio da se ovakva ekonomska situacija rešava subvencionisanim kreditima, kao i podrškom Fonda za ravoj malim i srednjim preduzećima, koja su ekonomski slabija i čija je ranjivost na ovakve promene na tržištu veća.
“Dakle, rešenje je povećati obim sredstava subvencionisanih kredita, povećati nivo garancija ka komercijalnim bankama koje država daje da bi mogli da održe niži nivo kamata i kreditnu aktivnost na tom nivou”, rekao je Vesović.
On je naveo da u ovom trenutku privreda u Srbiji nama problem sa nenaplativim kreditima i ocenio da i to govori da je privreda za sada u dobrom stanju, otporna i mogućnosti da servisira svoje obaveze.
Vesović je zaključio da ukoliko dođe do poremećaja, onda moraju da se prduzmu dalji koraci, kako bi se očuvala finansijska stabilnost.
Izvršni odbor Narodne banke Srbije odlučio je u četvrtak da poveća referentnu kamatnu stopu sa 2,50 na nivo od 2,75 odsto.
Istovremeno, stopa na kreditne olakšice iznosi 3,75 odsto, a stopa na depozitne olakšice 1,75 odsto, saopštila je centralna banka.
Donošenjem takve odluke očuvan je kontinuitet u aktuelnom procesu zaoštravanja monetarnih uslova, navode iz NBS.
“Umerenijim povećanjem referentne kamatne stope nego prethodnih meseci, Narodna banka Srbije nastavlja da reaguje na inflatorne pritiske, uzimajući pritom u obzir očekivane efekte dosadašnjeg povećanja restriktivnosti monetarne politike i istovremeno vodeći računa o važnosti kontinuiteta ekonomskog rasta”, objašjavaju u NBS.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
