BEOGRAD – Ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić izjavio je danas da je veoma ponosan i zadovoljan jer je u redovnom godišnjem izveštaju o napretku Evropska komisija utvrdila da je usaglašenost Srbije sa pravnim tekovinama Evropske unije (EU) u oblasti saobraćaja, na visokom nivou odnosno da je postignut dobar nivo pripremljenosti, saopštilo je resorno ministarstvo.
“Rezultat koji smo postigli u oblasti saobraćaja posebno je značajan ako se zna da je oko četvrtina svih pravnih propisa koje usaglašavamo sa EU vezana za sektor saobraćaja”, rekao je on.
Dodao je da bespovratna ulaganja EU u oblasti saobraćajne infrastrukture od 2000. godine do danas prelaze milijardu evra, uključujući i grant za brzu prugu od Beograda do Niša, što EU čini najznačajnijim partnerom Srbije.
“Niko osim Evropske unije ne daje bespovratna sredstva našoj zemlji i mi u Vladi Srbije taj čin posebno cenimo”, rekao je ministar Vesić.
Prema njegovim rečima, strateški cilj Vlade Srbije je punopravno članstvo u EU, što, kako je rekao, za našu zemlju znači i zatvaranje klastera 1, otvorenog u decembru 2021. godine u okviru kojeg su i poglavlje 14 – Transport i 21 – Transevropske mreže.
“U tom pogledu ministarstvo je od početka mog ministarskog mandata, posvećeno usaglašavanju sa propisima EU i pripremi zakona i do kraja 2024. će čak osam zakona sa evropske agende biti spremno za usvajanje u Narodnoj skupštini. Neki od njih su već prošli vladu i čekaju skupštinsku proceduru, poput Zakona o bezbednosti železničkog saobraćaja, dok su drugi u finalnoj fazi i biće spremni do kraja godine”, istakao je Vesić.
Zakoni koje će Srbija da usvoji kako bismo skoro potpuno u oblasti saobraćaja bili usklađeni sa EU su Zakon o izmenama i dopuna Zakona o putevima, o radnom vremenu posade vozila u drumskom prevozu i tahografima, o uspostavljanju infrastrukture za alternativnim gorivima, zatim zakon o železnici, o izmenama i dopunama Zakona o vazdušnom saobraćaju, o žičarama za transport lica i o istraživanju nesreća u vazdušnom, železničkom i vodnom saobraćaju.
Na Nacionalnoj transportnoj strategiji se intenzivno radi a još u prošlogodišnjem izveštaju o napretku je istaknuto da je značajan impuls završetku ovog važnog posla dat posle 2022. godine.
“Nakon kašnjenja konzorcijuma konsultanata koji su pre nekoliko godina izabrani na tenderu a koji nisu uradili posao u ugovorenom roku, Ministarstvo je angažovalo domaći ekspertski tim koji će ovaj posao dovršiti u roku od četiri meseca, nakon čega očekujem usvajanje Nacionalne transportne strategije u prvom kvartalu 2025. godine”, rekao je on.
Kao dobru vest je naveo to što je Evropska komisija prepoznala ambiciozne planove Srbije u povezivanju sa regionom na TEN-T mreži i završetak brze pruge do Subotice, radove na pruzi od Niša do Dimitrovgrada koji su počeli posle mnogo odlaganja zahvaljujući zajedničkoj komisiji koja prati sve evropske projekte a koja je formirana na početku njegovog ministarskog mandata i u čijem radu učestvuje i Delegacija EU u Srbiji.
Vesić je istakao da su najznačajniji saobraćajni projekti koje finansira EU izgradnja brze pruge od Beograda do Niša, rekonstrukcija i modernizacija pruge od Niša do Dimitrovgrada, modernizacija pruge Niš-Brestovac, izgradnja železničke obilaznice oko Niša, izgradnja intermodalnog terminala u Batajnici koji je u maju posetio komesar za proširenje Oliver Varheji.
Među tim projektima je i auto-put mira od Niša do Merdara, kao i rehabilitacija oko 1.000 km putne mreže državnih puteva, uklanjanje potopljene nemačke flote iz Drugog svetskog rata kod Prahova i mnogi drugi projekti što EU čini najznačajnijim partnerom Srbije u oblasti saobraćajne infrastrukture.
Naglasio je da je cilj ministarstva na čijem je čelu nalazi potpuna usaglašenost u sektoru saobraćaja sa propisima EU jer se Srbija nalazi na važnim evropskim transportnim koridorima.
“U sprovođenju ovog cilja neće biti kompromisa jer to je interes Srbije da bude potpuno usaglašena sa EU u oblasti saobraćaja posebno posle nove Direktive za TENT – T kojom su utvrđeni evropski transportni koridori i za čiju modernizaciju i izgradnju su prvi put izjednačene zemlje članice EU sa evropskom zemljama koje još nisu članice u korišćenju evropskih fondova. EU za svoje transportne koridore planira da izdvoji 500 milijardi evra”, rekao je Vesić.
Dodao je da Srbija ovu šansu mora da iskoristi i da se zato naporno radi u tom pravcu.
