logo transparend vojvodina uzivo

Vesić: Počinje javna rasprava o izmenama i dopunama Zakona o stanovanju

BEOGRAD – Javna rasprava o izmenama i dopunama Zakona o stanovanju počinje 11. septembra i trajaće do 3. oktobra, najavio je danas ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrkture Goran Vesić i pozvao zainteresovane da daju svoje predloge od kojih će oni koji se pokažu dobrim biti dodati u zakon.

„Javna rasprava će se obaviti u sedam gradova gde građanke i građani ili zainteresovsana lica, upravnici zgrada, mogu da dođu i daju svoje predloge, ali to mogu učiniti i onlajn“, rekao je Vesić i istakao da će svi predlozi biti razmotreni.

Naveo je da postojeći Zakon o stanovanju postoji godinama i da je rešio dosta problema, ali da je bilo potrebno da se stvari koje su se u praksi pokazale nedovoljno dobrim regulišu, kako bi zakon bio još bolji.

„Trudili smo se da se izmenama i dopunama ovog zakona fokusiramo na same stambene zgrade i popravimo ono na šta su se građani žalili, što se pojavilo kao problem“, rekao je Vesić za Hepi.

Govoreći o tome šta donose izmene zakona, ministar je naveo da je stambena zajednica nedobitna organizacija, ali da joj se sada daje pravo da može da ostvari prihode od izdavanja zajedničkih prostorija koje moraju da troše na održavanje zgrade.

„Uvode se zajednice ulaza što znači da, ukoliko imate veliku stambenu zgradu sa više ulaza, mogu da postoje zajednice ulaza tako da se svaki ulaz organizuje. Takođe, uvodi se posebna saglasnost koju daju stanari za postavljanje svih instalacija koje emituju zračenje, što se često dešava kao problem u zgradi“, rekao je Vesić.

Osim toga, naveo je da se u postojećem registru stambenih zajednica uvodi program održavanja koji mora da bude obavezan i javan, kao i izveštaj o osiguranju tako da će svi moći da vide kakvo je stanje svake stambene zajednice što je važno zbog inspekcijskog nadzora.

Kada je u pitanju način odlučivanja, ministar je rekao da je dosta toga promenjeno.

„Uvedena je prećutna saglasnost nosilaca javne svojine, kao i davanje ovlašćenja za učešće u radu stambene zajednice članu porodičnog domaćinstva što do sada nije postojalo, pa se čekao onaj na koga se vodi stan da mora da učestvuje u radu stambene zajednice što često nije bio slučaj“, rekao je Vesić i dodao da i zakupci mogu da učestvuju u radu stambene zajednice, ukoliko za to imaju ovlašćenje vlasnika stana.

Takođe, ministar je naveo i da je rešeno pitanje učešća naslednika do završetka ostavinskog postupka.

Kada su u pitanju osobe sa invaliditetom, Vesić je rekao da su postojali veliki problemi oko postavljanja rampi ili liftova za te osobe jer se dešavalo da neko od stanara ne želi da da tu saglasnost.

„Sada je to rešeno tako što je za tu odluku dovoljna većinska saglasnost prisutnih članova skupštine stanara, ne apsolutna i sada ćemo mnogo lakše davati te dozvole“, rekao je Vesić.

Osim toga, naveo je da je uvedena obaveza da se stanari ranije upoznaju sa odlukama o kojima se glasa na samoj sednici, ali i kako se neko proglašava nedostupnim vlasnikom ukoliko ne živi tu, već negde u inostranstvu.

„Bilo je situacija da zbog toga ne mogu da se donesu odluke u stambenoj zajednici. Sada su oni izuzeti iz odlučivanja i odluke donose oni koji žive u zgradi“, rekao je Vesić.

Uvedena je, kaže, obaveza osiguranja zajednickih prostorija od štete trećim licima.

„Zajedničke su fasade, ravni krovovi, liftovi. To znači da, kada se desi da otpadne deo fasade na nečija kola ili nekoga povredi, sada može da se naplati šteta od osiguranja i da taj neko bude obeštećen za ono što se desilo“, rekao je Vesić.

Osim toga, naveo je da je određeno ko može da bude biran za upravnika zgrade i da to sada može da bude i zakupac, ukoliko ima saglasnost vlasnika ili član porodičnog domaćinstva što do sada nije bilo moguće.

„Prebačena je odgovornost na organizatora profesionalog upravljanja sa samih upravnika jer imate kompanije koje imaju mnogo profesionalnih upravnika. Uveden je registar organizatora profesionalog upravljanja gde građani mogu da vide koliko koji upravnik ima zgrada, pa će možda odabrati nekog sa manje zgrada koji će se više posvetiti njihovoj zgradi“, rekao je Vesić.

Takođe, naveo je da je uveden javni interes u fasade, ravne krovove i liftove što, dodao je, znači da država i opštine mogu da kreiraju programe i ponude građanima da daju deo novca za uređenje fasade ili lift i ravni krov, a oni ostatak.

„Mnogo toga je promenjeno, ali to ne znači da smo sve predvideli i zato i služi javna rasprava, da čujemo dodatne predloge kako bi ovaj zakon bio u najboljem interesu ljudi koji žive u stanovima“, zaključio je Vesić.

Pročitajte još:

 

Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.

Tagovi:

Pročitajte još:

Претрага
Close this search box.