BEOGRAD – Ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić ponovo je danas odbacio navode da su izmene Zakona o planiranju i izgradnji protiv interesa građana i istakao da one, pre svega, obezbeđuju veću zaštitu ljudi što je, između ostalog, predviđeno i obavezom investitora da pre prijave radova moraju imati polisu osiguranja od štete trećim licima.
Vesić je rekao da se do sada često dešavalo, posebno kada se radi u gradu, da se građani žale kako su im naprsli zidovi na zgradama zbog radova na placu pored, kao i na druge probleme koji su se usput pojavljivali.
“Sada, kada postoji polisa osiguranja, tačno će se znati stanje svih susednih zgrada i onda će na osnovu toga građani moći da naplate štetu iz polise osiguranja, neće čekati da dobiju firmu na sudu koja najčešće ode u stečaj i tako nikada ne naplate štetu koja im je naneta”, rekao je Vesić za TV Pink.
Naveo je da se takođe uvodi obaveza investitora da pre dobijanja upotrebne dozvole predaju dokaz o kretanju građevinskog otpada.
“Do sada smo imali situaciju da investitor plati nekome da odveze građevinski otpad, ali da deo kompanija koje to rade otpad nikada ne odvezu na zvaničnu deponiju, već ga sipaju usput na livade. To više neće biti moguće jer investitor neće moći da dobije upotrebnu dozvolu ukoliko ne dokaže da je otpad predao ovlašćenom operateru”, rekao je Vesić i dodao da će to smanjiti veliki broj divljih deponija.
Naveo je da se izmenama zakona uvodi obaveza da svi koji grade nove stanove moraju da imaju energetske pasoše što, dodao je, znači da će se novi stanovi prodavati sa tim dokumentom.
Što se tiče starih zgrada, Vesić navodi da postoje tri roka – rok od tri godine koji je država sama sebi dala da uradi energetske pasoše za svoje zgrade, pet godina za pravna lica, banke, osiguravajuća društva, kompanije, a deset za stambene zgrade, s tim što u tom slučaju elaborate o energetskoj efikasnosti neće plaćati građani već lokalne samouprave.
Vesić je istakao da se ovim izmenama zakona uvodi nikad bolja zaštita objekata kulture i sa tim u vezi pomenuo je obavezu da Zavod za zaštitu spomenika, ukoliko smatra da u delu grada za koji se radi urbanistički plan postoje objekti pod zaštitom, ima pravo da izradi eleborat o zaštiti spomenika kulture koji postaje sastavni deo urbanističkog plana.
“Uvodi se čak i pravo Zavoda za zaštitu spomenika da u kulturno-istorijskim celinama mogu da utiču na izgled fasada i zgrada koje nisu pod zaštitom kako bi se očuvao ambijent koji ima ta celina”, rekao je Vesić.
Dodao je da se uvodi i konzervatorski nadzor, što znači da zavodi za zaštitu spomenika, kada se radi rekonstrukcija zgrada pod zaštitom, u svakom trenutku mogu da zaustave radove.
Vesić je istakao da se uvodi i obaveza da oni koji daju uslove, kada jednom daju uslove ne mogu više da ih menjaju tokom postupka, kao i obaveza da sekretarijati koji izdaju građevinsku dozvolu ili lokacijske uslove, kada jednom daju primbedbe investitoru, ne mogu više da ih menjanju i uvode nove primebde.
“To će sve bitno ubrzati postupak izdavanja građevinskih dozvola, dovesti do bolje zaštite objekata pod zaštitom zavoda za zaštitu spomenika, dovesti do veće transparentnosti postupka i većeg broja građevinskih dozvola”, rekao je Vesić.
Istakao je da je usvojeno dosta amandmana i kao primer naveo predlog koji se tiče blokova na Novom Beogradu, da nije dozvoljena konverzija u otvorenim blokovima.
Kada su u pitanju izmene i dopune Zakona o ozakonjenju, koje je inicirao predsednik Srbije Aleksandar Vučić, Vesić je podsetio da će tim izmenama građanima koji žive u bespravno izgrađenim stanovima biti omogućeno da se legalno priključe na struju, vodu, grejanje i gas.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
