BEOGRAD – Ministar građevinarstva Goran Vesić izjavio je da uprkos krizi u svetu neće stati gradnja auto-puteva u Srbiji i najavio da će u 2023. biti završeno šest deonica: gradski auto-put od Novog Beograda do Surčina, beogradska obilaznica do Bubanj Potoka, deonica “Miloša Velikog” do Požege, Moravski koridor do Kruševca, auto-put od Rume do Šapca, kao i Sremska Rača – Kuzmin.
Vesić je rekao, u intervjuu Tanjugu, da će do početka juna biti završena obilaznica oko Beograda od Straževice do Bubanj Potoka i da će onda celokupni tranzit biti izmešten iz centra grada. “Posle predstoji da ugovorimo poslednjih 31 kilometara od Bubanj Potoka do Pančeva, što će obuhvatiti i gradnju drumsko-železničkog mosta na Dunavu kod Vinče”, rekao je Vesić.
Vesić je najavio da će u martu biti završena brza saobraćajnica odnosno gradski auto-put između Novog Beograda i Surčina od osam kilometara, koji će omogućiti lakši i brži izlaz na “Miloš Veliki”. Kada je reč o Moravskom koridoru, to jest auto-putu od Pojata do Preljine koji će spojiti koridore 10 i 11 (Miloš Veliki), Vesić kaže da će u 2023. biti završene dve deonice, prva do kraja marta od Pojata do Makrešana kod Kruševca u dužini od skoro 19 km i krajem septembra do Koševa kod Kruševca, kojima će se povezati Kruševac sa niškim auto-putem.
Vesić je naveo da će biti završen i auto-put Ruma – Šabac do kraja 2023, kao i deonica “Miloša Velikog” od Pakovraće do Požege, sa dva velika tunela – Laz, gde će jedna cev biti probijena već tokom januara, a druga u februaru, kao i tunel Munjino brdo, gde će jedna cev biti probijena u julu i druga u avgustu. “Radićemo i dva auto-puta od Požega ka Kotromanu na granici sa Republikom Srpskom i u 2022. je završeno projektovanje, kao i auto-put od Požege do Boljara na granici sa Crnom Gorom. Požega će biti rasksnica tri auto-puta”, naveo je Vesić.
U 2023, kaže, biće završen i auto-put Sremska Rača – Kuzmin u dužini do 19 km, sa mostom na Savi sa četiri trake, koji će zameniti stari most. To će biti deo auto-puta ka Sarajevu i veza sa auto-putem Beograd – Šid, dodao je Vesić. Podseća da se u Srpskoj radi deonica od Rače prema Bijeljini. Kada je reč o prugama, Vesić ističe da se intenzivno radi na brzoj pruzi od Novog Sada do Subotice, koja bi trebalo da bude gotova u avgustu 2025. “U 2023. potpisaćemo ugovor za izgradnju brze pruge Beograd – Niš, koja će omogućiti u 2028. ili 2029. da imamo brzu prugu između Niša i Budimpešte. Potpisaćemo i ugovor za rekonstrukciju barske pruge kroz Srbiju, na delu od Valjeva do Vrbnice i time ćemo potpuno uraditi naš deo pruge Beogad – Bar”, rekao je Vesić i podsetio da je pruga već obnovljena na delu od Resnika do Valjeva. Očekuje da tokom ove godine počnu pripremni radovi na brzoj pruzi Beograd – Niš, kao i pravi radovi na barskoj pruzi između Valjeva i Vrbnice. Očekujem da ćemo 2023. potpisati ugovor za rekonstrukciju pruge Stalać – Kraljevo – Rudnica preko KiM, dodao je Vesić i napomenuo da su to sve samo najvažniji infrasturkturni projekti koji će biti realizovani. Kazao je da je u planu i gradnja još jednog mosta na Dunavu u Beogradu, kod Ade Huje, ali da će početak realizacije tog projekta zavisiti od toga da li će biti dovoljno novca u budžetu.
Vesić dodaje da se to odnosi i na druge projekte i napomenuo da je zaršeno projektovanje deonice Požega – Kotroman, zatim da se radi projekat za celu deonicu auto-puta od Požege do Boljara, kao i da je na revizionoj komisiji projekat za gradnju auto-puta Beograd – Zrenjanin – Novi Sad, a projektuje se i auto-put “Vožd Karađorđe”, od Mladenovca i Aranđelovca do Bora.
Prema rečima Vesića, u 2023. će početi da se gradi i brza saobraćajnica Kragujevac – Mrčajevci u dužini od skoro 60 km, koja će preko Gruže omogućiti izlaz na auto-put “Miloš Veliki”, a oko 20 km će biti obilaznica oko Kragujevca. Ministar dodaje da se planira i gradnja auto-puta “Smajli”, od Nakova kod Kikinde do Bačkog Brega kod Sombora. “Realizacija ovih puteva zavisi koliko će novca biti u budžetu, ne može sada da se proceni koliko će novca otići vanredno na energente. Ne može sa sigurnošću da se kaže i da li ćemo ući u ugovaranja za gradnju novih puteva ili će to morati da sačeka narednu godinu”, rekao je Vesić.
Istakao je da kriza, ipak, nije uticala ni na jedna projekat u toku, kao ni na gradnju Beogradskog metroa koji ide po planu. “Radi se i Fruškogorski koridor, zatim auto-put Niš – Merdare, auto-put prema Velikom Gradištu i Golupcu. Grade se i u Novom Sadu dva mosta, kod Petrovaradina i kod Šodroša…”, naveo je Vesić.
Kada je reč o metrou naveo je da će u 2023. Kinezi početi “krticama” da kopaju cev za metro i da će se taj projekat odvijati punom parom. Vesić je najavio i da će beogradski aerodrom “Nikola Tesla” na proleće, sa novim terminalom, biti spreman da primi do 15 miliona putnika. “Da li će biti toliko putnika, zavisiće od broja letova, ali u 2022. smo se približili broju od sedam miliona putnika, što je rekord i mnogo više nego u 2019. godini”, rekao je Vesić i dodao da će Er Srbija imati u 2023. godini 21 novu redovnu liniju, što će doprineti povećanju putnika na beogradskom aerodromu. “Građani će na leto imati potpuno novi i ugodan terminal, neće više biti pešačenja ispred terminala kao sada, imaćemo moderan aerodrom. Završena je i nova umetnuta pista i ukupno je Vansi uložio oko 150 miliona evra od ukupno 732 miliona, koliko su u obavezi prema ugovoru. Nastavljaju sa rekonstrukcijom stare stanične zgrade i kreću sa rekonstrukcijom stare piste koja je napravljena 1962, koja nikada nije rekonstruisana”, rekao je Vesić.
Ocenio je da će najveći izazov u 2023. biti kako da se zadrži dosadašnji nivo investicija i započnu nova ulaganja u vreme krize. “To pokazuje koliko je važna odluka vlade da nastavi sa ulaganjem u kapitalne projekte, zbog čega je budžet minsitarstva u 2023. povećan za oko 40 milijardi dinara, na ukupno 288 milijardi u odnosu na 2022″, rekao je Vesić. Istakao je da će u sve kapitalne investicije u 2023, u njegovom resoru, u životnoj sredini, energetici i drugim resorima, kada se sve sabere, biti uloženo u Srbiji ukupno 3,6 miliajrdi evra”, naglasio je ministar. Dodaje da je u periodu između 2008. i 2012. godine Srbija uložila u kapitalne projekte ukupno 1,2 milijarde evra i ističe da će se u 2023. uložiti tri puta više samo u jednoj godini. On je napomenuo da smo u 2022. imali oko četiri milijarde evra stranih direktnih investicija, koje su u 2012. iznosile oko 750 miliona evra. “To govori koliko je Srbija postala atraktivna destinacija za investicije. Vlada podiže nivo javnih investicija da bi nadoknadila eventualno zaostatak u Evropi kada je reč o privatnim investicijama, kako bi mogao da se nastavi sadašnji tempo razvoja zemlje”, kaže Vesić.
Na pitanje o ceni građevinskog materijala zbog krize, Vesić kaže da su one znatno porasle posle početka rata u Ukrajini, ali da se sada vraćaju i da je, na primer, cena gvožđa na ranijem nivou. “Kompanije su imale troškove i u Beogradu smo priznali te razlike investorima i usvojili klizne skale za građevinare u ugovorima, koje mogu biti pozitivne i negativne. Trudimo se da izađemo u susret građevinarima”, dodao je ministar. Vesić ne očekuje da će u narednom periodu ponovo doći do velikog rasta cena građevinskog materijala pošto se sada, kako kaže, iznivelisala ponuda i tražnja.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
