BEOGRAD – Ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić izjavio je da su planovi za narednu godinu ambiciozni, a Srbija jedna od retkih evropskih zemalja koja je u vreme krize na globalnom nivou opredelila 40 milijardi dinara u budžetu tog ministarstva kako bi svi projekti bili završeni u skladu sa planovima.
Naveo je da će sledeće godine u martu biti završena brza saobraćajnica Surčin-Novi Beograd, koja će omogućiti brži izlazak na autoput “Miloš Veliki” sa Novog Beograda i iz Zemuna.
Obilaznica oko Beograda, do Bubanj potoka, biće završena, najavio je, do 1. juna, a nakon toga kompletan tranzitni saobraćaj može da bude izmešten iz centra prestonice.
“Teretni saobraćaj preko Gazele u tranzitu je i sada zabranjen ali svi vidimo da se to u praksi ne poštuje jer ne mogu patrole saobraćajne policije da budu 24 sata na autopitu. Zatim ćemo postaviti portale sa nadzornim kamerama i to ne samo tu već i na drugim saobraćajnicama na kojima je ili već zabranjen ili će biti zabranjen tranzitni teretni saobraćaj pa ko bude kršio tu zabranu platiće kaznu”, rekao je Vesić, saopšteno je iz ministarstva.
Ministar je istakao da će početkom aprila biti gotova deonica Moravskog koridora, od Pojata do Makrešana, duga 18 kilometara, a do kraja septemrba i 28 kilometara duga deonica do Koševa, iznad Kruševca, čime će taj grad biti povezan sa Koridorom 10.
Vesić je ukazao i da će Ministarstvo posebnu pažnju posvetiti povećanju bezbednosti na putevima, te da će biti oformljen poseban sektor koji će se baviti tim ozbiljnim problemom.
“To nije samo nadležnost Ministarstva saobraćaja, već pre svega MUP-a. Već sam razgovarao sa predstavnicima Ministarstva unutrašnjih poslova, Agencije za bezbednost saobraćaja o tome. Sprovešćemo medijsku kampanju kroz koju ćemo apelovati na nesavesne vozače da se ponašaju odgovorno u saobraćaju. Veliki broj ljudi gine na putevima, moramo da sačuvamo živote, rekao je Vesić.
Kada je reč o izmenama Zakona o planiranju i izgradnji, Vesić je rekao da je zakon dobar, ali da je vreme da se izmeni i prilagodi, kako bi bio još efikasniji.
Objasnio je da je suština da zakon obezbedi veću transparentnost – lokacijski uslovi biće izdavani kroz e-prostor i više neće biti u papiru.
“Svi nosioci javnih ovlašćenja će stalno morati kroz taj e-prostor da ažuraju uslove…Postojaće vrlo jasni rokovi”, rekao je ministar.
Investitori će, napomenuo je, morati da obezbede polisu osiguranja, pre prijave radova, da bi, u slučaju eventualne nesreće, oštećeni mogli da naplate štetu.
Takođe, investitori će pre dobijanja građevinske dozvole, morati da pruže dokaz o kretanju građevinskog otpada i da je on predat operataru, da se ne bi pravile divlje deponije širom zemlje.
“Neke procedure će biti uprošćene i ubrzane, posebno oko lokacijskih uslova i informacija o lokaciji. Želimo da stimulišemo zelenu gradnju, sve što država gradi moraće da ima sertifikat zelene gradnje kao i oni koji grade komplekse veće od 10.000 kvadrata”, rekao je Vesić.
Dodao je će investitori koji budu gradili ekološki, plaćati niže doprinose za građevinsko zemljište.
Na pitanje u vezi sa mogućim ukidanjem Zakona o konverziji, te kako će se investitorima naplaćivati zemljište koje im se daje u zakup, Vesić je rekao da problem i jeste u tome što se ono, po važećem zakonu skoro ne naplaćuje.
“Od kada je donet taj zakon, imamo situaciju da je 90 odsto konverzije urađeno bez nadoknade. Dobili smo institut koji nije doneo skoro nikakve prihode u budžet, ili su ti prihodi minorni, a sa druge strane smo zarobili 5.000 lokacija”, rekao je Vesić.
Ukazao je da bi država mnogo više novca prihodovala od doprinose za građevinsko zemljište, cenu kvadrata, promet nekretnike, kroz zapošljavanje novih ljudi i kroz plaćanje poreza na imovinu.
Taj zakon je donet, kazao je, samo zbog jednog slučaja i kako bi se ispravile neke greške u privatizaciji.
“Mislim da je to loš zakon i da takav ne postoji nigde u svetu. Ne treba nam zakon koji ne donosi nikakve efekte za budžet”, rekao je ministar.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
