Šta god da kuvate, verovatno ćete koristiti neki začin ili začinsko bilje. Ali šta sve krije proizvodnja začina širom sveta?
Ako ste veliki ljubitelj začinjene hrane, onda je kupovina začina za kuvanje nešto što vam nije strano. Stručnjak iz ove oblasti, Donald Prat kaže da je potražnja za biljem i začinimadrastično porasla poslednjih godina.
Prat, koji je zadužen za nabavku u američkom gigantu „McCormick“, najvećoj kompaniji začina i bilja na planeti, kaže da postoji niz faktora koji stoje iza trenutne potražnje.
– Mislimo da je pandemija doprinela tome da su svi malo sofisticiraniji u kuhinji. Vidite i mlađe generacije kako se svuda upuštaju u istraživanje ukusa. Primećujemo širom sveta kako se kulture i kuhinje spajaju – kaže on.
On dodaje da povećana zabrinutost za zdravlje takođe igra ulogu.
– Želja da se zdravije hranimo je globalni trend. Dakle, više domaće kuhinje sa prirodnim sastojcima i zamena soli, šećera i masti ukusom bilja i začina – kaže Prat.
Povećana upotreba bilja i začina u kuvanju širom sveta je tolika da jedan izveštaj procenjuje da će globalno tržište vredeti 126 milijardi dolara do kraja ove godine, u odnosu na 79 milijardi dolara u 2022. godini.
Parvin Ašraf, britanska TV kuvarica i autorka više knjiga sa receptima, koju nazivaju „kraljicom začina“, dodaje da povećanu upotrebu različitih začina podstiču ljudi koji objavljuju fotografije, video zapise i recepte svog kuvanja na društvenim mrežama.
– Odjednom imate recepte koji putuju širom sveta zahvaljujući jednom dodiru ekrana – kaže ona.
Pored toga, Ašraf ukazuje na studije koje sugerišu da začini kao što su kurkuma, kim i cimet imaju zdravstvene koristi, što, kako kaže, dodatno doprinosi njihovoj popularnosti.
Najveći proizvođač začina je Indija. Takođe je i najveći izvoznik, a 2021/22. godine vrednost njenog izvoza iznosila je 4,1 milijardu dolara. Druge zemlje koje prednjače po izvozu začina su Indonezija, Kina, Vijetnam i Brazil.
Međutim, ako zemlja zarađuje milione izvozeći začine, to ne znači nužno da oni koji rade na farmama zarađuju dovoljno za pristojan život. U stvari, neki kritičari poput Sane Džaveri Kadri kažu da je siromaštvo veoma prisutno u ovom sektoru.
Ona je osnivač firme „Diaspora Co.“ za trgovinu začinima sa sedištem u Mumbaju i kupuje začine sa 150 farmi širom Indije i Šri Lanke, sa ciljem povećanja plata u industriji.
– Poljoprivrednici su veoma malo plaćeni – kaže Kadri.
Da bi podigla plate u sektoru, ona narušava tradicionalni model trgovine indijskim začinima, kupujući direktno sa farmi umesto preko posrednika. Kao rezultat toga, vlasnicima farme može da plati četiri puta više.
Ona dodaje da zauzvrat ohrabruje vlasnike farmi da plaćaju više svojim radnicima „uz umereni uspeh“, jer želi da im plate porastu sa oko 300-350 rupija dnevno (3,60-4,20 dolara) na 500-600 rupija dnevno.
Kadri takođe želi da vidi kako vlasnici farmi poboljšavaju uslove života radnika, koji su u siromašnijim regionima „apsolutno užasni“.
Prat kaže da „McCormick“ preuzima vodeću ulogu u podizanju standarda širom industrije, posebno kada je u pitanju suzbijanje eksploatacije radnika i promovisanje održivosti.
– Ono što mi donosimo, bilo da se radi o tehničkoj podršci dobrim poljoprivrednim praksama, o tome kako uvesti biodiverzitet u njihove lance snabdevanja, ili kako da im pomognemo da poboljšaju uslove života, sve je to deo našeg doprinosa – kaže on i dodaje:
– Mi smo u industriji da bismo shvatili kako da je učinimo još otpornijim, tako da za 20, 30, 40 godina od sada, poljoprivredne zajednice i dalje isporučuju zdravo bilje i začine.
TV kuvarica Ašraf veruje da će, čak i uz poteškoće sa kojima se neki suočavaju u trgovini začinima, potražnja samo rasti.
Ona ukazuje na sopstvenu decu kao znak stvari koje dolaze.
– Njihova nepca su više internacionalna nego što je to bio slučaj sa mnom u tom uzrastu i mislim da će njihova deca biti još više otvorena prema isprobavanju hrane iz različitih kultura – tvrdi Ašraf.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
