Naš najpoznatiji slikar Paja Jovanović lepotu žene koju je obožavao ovekovečio je nizom aktova, alegorijskih i mitoloških kompozicija i portreta.
Hermina Muni Dauber koja je rođena u Beču upoznala je našeg slikara početkom 20. veka, tačnije 1905. godine, u vreme kada je njen otac radio kao nastojnik u zgradi u kojoj je umetnik imao atelje.
Mlada Muni postala je model uglednog slikara, a potom i njegova muza. Venčali su se 27. marta 1917. godine u Budimpešti, ona je imala dvadeset pet, a on pedeset osam godina. O njenom životu malo se zna osim da je bila inspiracija za brojna dela našeg proslavljenog slikara.
Živeli su u skladnom braku, dugom četiri decenije, koji je trajao do smrti Paje Jovanovića 1957. godine.
Mit i Ovidijeva priča o Pigmalionu, umetniku koji se zaljubio u svoje delo, može se porediti isa Pajinom i Muninom ljubavnom pričom koja je postala umetnikov model, muza i inspiracija.
– Ta pigmalionska nit, poveziva je i uočljiva na gotovo svakom platnu na kome se prikazuje Munin lik. Tako, samo delo postaje zaveštanje jedne ljubavi, ali i potvrda idealizacije i lepote koja se nalazi „u oku posmatrača“, u ovom slučaju, i oku kreatora.
Ta plemenita igra ovekovečavanja lepote, vredna je divljenja i iz današnje perspektive gotovo bajkovita, jer ova ljubav nadilazi godine, nacionalnost i bilo kakve društvene stege. Ona se pretvara u mit, u kome lik voljene žene kroz umetnost postaje deo večnosti. Pigmalion je imao Galateu, Paja je imao Muni, a mi smo kroz „oči“ te ljubavi danas u mogućnosti da posmatramo vanredna umetnička dela – izjavila je Isidora Savić, kustoskinja i autorka izložbe „Muni“.
Foto: Wikipedia
Slikareva muza je tokom prvih deset godina njihove saradnje prisutna uglavnom na aktovima. Od trideset šest sačuvanih aktova, Muni se nalazi na trinaest.
Paja je voleo da se na svojim slikama poigrava dajući joj razne “uloge”.
Muni je na njegovim slikama Dijana koja lovi posmatrača, Sezanova kupačica, germanska Afrodita, Meduza čiji pogled predstavlja emanaciju zloslutne moći, naga i nevina devojčica i fatalna francuskinja 19. veka zatočena u međuratnom Beču.
Prvi svetski rat Muni i Paja proveli su u Švajcarskoj, a Drugi svetski rat u Beogradu, u oskudici ali i velikoj ljubavi.
Muni je brinula o Paji i u poslednjim danima kad je već delimično oslepeo. Poslednjeg dana novembra 1957. godine Paja Jovanović umire u Beču.
Foto: Wikipedia
Iz njenih pisama porodici u Beogradu saznajemo da su njegove poslednje reči bile upućene upravo njoj.
“Deset sati pred smrt se tako radovao zajedničkom doručku i zaspao je bez mučenja u mojim rukama.” pisala je Muni.
Iako je znao je da nije običaj da se u “Alejama velikana” sahranjuju i članovi porodice, Paja je za života to ipak tražio. Tako je i bilo. Muni je umrla u Beču, ali je sahranjena zajedno sa Pajom Jovanovićem u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu.
