SUBOTICA – Ozimi usevi su u subotičkom ataru i dalje u stanju mirovanja, a porast dnevnih temperatura neće uticati na pokretanje vegetacije, kažu iz Poljoprivredne savetodavne i stručne službe. U ovom periodu aktuelna je i prihrana useva, vema važna agrotehnička mera.
Pšenica je jesenas zasejana na oko 33.000 hektara, uljana repica na oko 7.600, a ozimi ječam zauzeo je oko 7.000 hektara. Vegetacija ovih useva je i dalje u stanju mirovanja, a stanje se nije menjalo proteklih mesec dana, a tako će ostati i u narednom periodu, jer sledi novo zahlađenje.
„Ovih par toplih dana neće probuditi vegetaciju useva, jer već od nedelje se očekuje pad temperatura sa jutarnjim minusima, što je idealna prilika da se nastavi prihrana, odnosno oni proizvođači koji nisu prihranili useve, a nameravaju da upotrebe ureu za prihranu, trebalo bi to da urade negde do 15. februara. Već posle toga treba razmišljati o primeni mineralnog đubriva amonijum nitrat. KAN ne bi trebalo primenjivati na našim parcelama za prihranu s obzirom da sadrži krečnjak“ – pojašnjava Damir Varga, direktor Poljoprivredne savetodavne i stručne službe Subotica.
Prihranu treba sprovesti u skladu sa preporukama, dodaje Varga i napominje da je prosečna količina potrebna za uljanu repicu 90 kilograma čistog azota po hektaru, za pšenicu oko 55 kilograma, a za ječam 45.
„Kod pšenice količine značajno variraju, ima parcela gde nije potrebno vršiti prihranu, biće dovoljna jedna folijarna prihrana u startu vegatacije, a ima i parcela gde je potrebno primeniti od 110 do 120 kilograma, tako da nema nekog pravila, sve zavisi od preduseva. Gde je predusev bila ozima strnina, tu su potrebne veće količine azota, kao i tamo gde je predusev bio suncokret. Nakon kukuruza su potrebne najmanje količine azota za prihranu ukoliko je zasejana ozima pšenica.“
