SRBIJA – Đaci koji od naredne školske godine upišu deficitarna trogodišnja i četvorogodišnja zanimanja po dualnom modelu mogu računati na veća mesečna primanja.
Država će za svakog od njih izdvojiti po 5.000 dinara mesečno i tu sumu će dobijati devet meseci godišnje. Naravno, ostaju im i nadoknade koje primaju od poslodavca za učenje kroz rad, a to je od 4.500 dinara do 13.500 dinara, zavisno od toga koliko puta nedeljno imaju praksu.
Vlada Srbije usvojila je krajem prošle godine Uredbu o podršci dualnom obrazovanju. To znači da će svi koji upišu deficitarne smerove, bez obzira da li imaju praksu u kompaniji ili ne primati mesečno po 5.000 dinara. Taj iznos uplaćivaće učenicima država preko namenskog računa koji će biti otvoren u Poštanskoj štedionici.
Kada počne praksa u kompanijama, osim 5.000 od države đaci će dobijati i nadoknadu od kompanija kako je predviđeno Zakonom o dualnom obrazovanju. Za svaki dan proveden na praksi dobijaju 70 odsto minimalne cene rada po satu. Preračunato u novac to znači da za jedan dan prakse nedeljno u kompaniji dobijaju 4.500 dinara. Stariji razredi koji imaju po dva ili tri dana prakse nedeljno dobijaju po 9.000 dinara, odnosno 13.500 dinara mesečno.
Koja su deficitarna zanimanja u Srbiji svake godine određivaće Privredna komora Srbije i Nacionalna služba za zapošljavanje na osnovu analize tržišta rada i potreba privrede. Oni će ove godine do 1. februra dostaviti Kancelariji za dualno obrazovanje koja su zanimanja mapirana kao deficitarna za ovu godinu.
Inače, prema podacima Privredne komore Srbije trenutno su deficitarna zanimanja u građevinarstvu- varioci, tesari, zidari, građevinski tehničari, rukovaoci građevinskim mašinama. U tekstilnoj industriji – šivači, modelari odeće, modelari obuće, mehaničari tekslnih mašina. U trgovini i ugostiteljstvu nedostaju – prodavci, mesari, pekari, konobari, kuvari, sobarice i recepcioneri.
Nedostaju i vozači kamiona i autobusa, ali i stolari, bravari, alatničari, obućari, automehaničari, autolimari, farbari, vodoinstalateri, zatim tapetari, operateri na CNC mašinama, mehantroničari, mašinski tehničari – serviseri CNC mašina, električari, mašinbravari, bravari monteri, metalostrugari, metaloglodači, livari. U zdravstvu medicinske sestre.
Značajna podrška
Gabrijela Grujić, direktorka Kancelarije za dualno obrazovanje kaže da je značajna podrška od 5.000 dinara koju će dobijati svaki učenik koji upiše deficitarno zanimanje. Dodaje da je važno da učenici znaju da će taj iznos dobijati tri ili četiri godine koliko traje školovanje, plus iznos koji će dobijati za praksu u kompanijama.
“Na osnovu tih podataka, koje su oni mapirali sa privrednicima, mi ćemo donositi odluke i raspisujemo konkurs za škole. U Konkursu za upis u srednju školu koji radi Ministarstvo prosvete deficitarna zanimanja biće posebno obeležena. Tako će učenici i roditelji znati da ukoliko upišu ta zanimanja mogu da računaju na 5.000 dinara mesečno i tako devet meseci godišnje”, pojasnila je Grujić.
Nadoknade od poslodavaca
Inače, đaci koji se školuju po dualnom modelu za svaki sat proveden u učenju kroz rad dobijaju 70 odsto od minimalne cene rada po satu. Tu se ništa ne menja, ostaće tako i dalje, samo će od države za deficitarna zanimanja dobijati još po 5.000 dinara mesečno.
Mirjana Kovačević iz Privredne komore Srbije kaže za Euronews Srbija kaže da učenici koji uče uz rad, za četiri dana mesečno rada u kompaniji dobijaju nadoknadu od 4.500 dinara.
“Za poslodavca je to trošak od oko 8.100 dinara, jer on mora da uplati doprinose, troškove prevoza, ishrane, obezbeđenje sredstava za zaštitu na radu”, objašnjava ona.
“Oko 950 poslodavaca širom Srbije realizuje dualno obrazovanje. Oni sarađuju sa oko 186 srednjih stručnih škola, a oko 16.000 učenika je prošlo kroz ovaj model obrazovanja za desetak godina koliko ovaj model traje”, navela je ona.
Dodaje da se svake godine inoviraju programi, da se usklađuju sa potrebama privrede. U narednoj školskoj godini, kako je rekla, 83 obrazovna profila će se obrazovati po dualnom modelu.
“Od 83 obrazovna profila po dualnom, deset će biti novih. Među njima je vozač motornih vozila, zatim kozmetički tehničar i različiti profili elektrotehnike i računarstva”, navela je ona.
Tendencija učenja kroz rad je da se povećava broj sati i broj dana prakse kod poslodavaca da bi đaci stekli što više praktičnih znanja i bili što pripremljeniji za svet rada.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
