Tragedija u centru Beograda kada je učenik od 14 godina ubio osmoro đaka i čuvara u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“ uznemirila je čitavu Srbiju. Roditelji su ostali u šoku i u nedoumicama kako da prepoznaju znake nezadovoljstva kod svoje dece, kako da razgovaraju, veliki broj pitanja počeo je da se javlja u glavama roditelja. Portal Vojvodina uživo, potražio je savete stručnjaka, diplomiranog psihologa, sistemskog porodičnog psihoterapeuta, Biljane Vasilov.
Biljana Vasilov ima 15 godina iskustva rada u školskom sistemu i u svojoj privatnoj praksi bavi se psihoterapijskim radom sa odraslima, decom i tinejdžerima
Kako roditelji mogu da prepoznaju znake da dete ima probleme sa socijalizacijom u školi?
Vasilov: Da bismo prepoznali da dete ima problem, pre svega je potrebno da poznajemo i razumemo njegovo opšte funkcionisanje. Prvi pokazatelj da postoji značajan problem koje dete muči duže vreme i sa kojim ne može da se samostalno izbori jeste odstupanje od uobičajenih obrazaca ponašanja i emocioonalnih ispoljavanja.
Pokazatelji na koje treba obratiti pažnju:
- vaše dete je inače otvoreno i veselo ali primećujete da je utihnulo, da je zamišljeno, tužno, zabrinuto
- vaše dete koje je inače društveno i ima dosta drugara, ne želi da se sa njima viđa i izlazi
- promena ponašanja prema vama…iznenadni naleti besa, psovanje, vikanje ili suprostavljenje ukoliko za to nema konkretan razlog a može biti izazvano osećanjem bespomoćnosti zbog problema koji ima u školi
- noćne more, problem sa uspavljivanjem
- povećan/smanjen apetit
- pad samopouzdanja kao posledica socijalnog i emocionalnog nasilja koje može da trpi u školi
- povrede na telu koje može da ima zbog napada od strane drugih lica ili samopovređivanja usled dugotrajnog trpljenja problema koji se ne rešava, što dete navodi da stvori utisak da je problem nerešiv
- značajan pad u školskom postignuću
- disciplinski problemi inače primerenog deteta
- pad interesovanja za školu…dete odbija da ide u školu, beži sa časova, smišlja razloge da ne ide u školu
Kako hormoni utiču na ponašanje dece u višim razredima Osnovne škole?
Vasilov: Usled velikih hormonalnih promena, kod adolescenata dolazi do značajnih promena na telesnom, kognitivnom ( saznajnom ) i emocionalnom nivou. Usled bujice promena tinejdžeri mogu biti zbunjeni, uplašeni, uznemireni, ljuti, zabrinuti. Česte su promene raspoloženja, buntovništvo i suprotstavljanje autoritetima, težnja ka nezavisnosti, intenzivno zaljubljivanje…
Kako da se postave roditelji u toj situaciji?
Vasilov: Adolescencija je za vaspitanje naročito teška zato što primarnu ulogu roditelja subjektivno menja vršnjačka grupa. Vašem detetu postaje najvažnije ili jednako važno šta njegovi drugari misle, i kako se ponašaju. Nekada se vršnjačke norme poklapaju sa vašim porodičnim ali često se deševa i značajno mimoilaženje. Kako biste „ostali u igri’’ neophodno je da uvažite mišljenje vašeg tinejdžera i da pregovarate o pravilima porodičnog funkcionisanja. Ukoliko nastavite sa sistemom nagrada/kazna…koji je tipičan vaspitni stil naše sredine („ukoliko ne uradiš to i to…oduzeće ti se …obično nešto što dete voli i motiviše ga) nećete imati pozitivne, dugoročne rezultate. Zapravo, uvredićete svoje dete jer na taj način mu poručujete da je i dalje malo dete, on/ona zapravo sebe doživljava u većoj meri kao odraslog. Izbegavajte dugačke monologe zato što i oni koji izgledaju da vas slušaju, zapravo se odmah na početku isključe a po navici klimaju glavom. Zato…pregovarajte….kako???
1. razgovor obavljate kada nisu prisutne intenzivne emocije
2. svaki član porodice iznosi svoje mišljenje o konkretnom pravilu
3. usled neslaganja, traži se srednje rešenje sa kojim svi treba da se slože…
4. bez pritiska za slaganje …neko pravilo možda zahteva više vremena kako bi se došlo do kompromisa
5. ne preterujte sa pravilima …3-5
6. preporuka je da se definisana pravila zapišu…ispod svi članovi porodice potpišu…pravila okačite na vidno mesto…
Koji su znaci na koje treba da obrate pažnju roditelji?
Vasilov: Pokazatelji da se vaše dete nalazi u ozbiljnoj psihičkoj krizi i da to nisu tipične adolescentske promene su sledeće:
- preterana vezanost za vršnjačku grupu naročito ukoliko je ista moralno problematična i ne uklapa se u sistem vrednosti vaše porodice
- naglo i bezrazložno odustajanje od dotadašnjih sportskih/kulturnih/socijalnih aktivnosti
- prekomerna upotreba tehnike (internet, video igrica, društvenih mreža) u meri koja narušava dotadašnje funkcionisanje deteta…pad koncentracije, motivacije za učenje, socijalna izolacija
- nasilno/agresivno ponašanje, delikventno ponašanje, zloupotreba alkohola i psihoaktivnih supstanci
- preokupacija fizičkim izgledom do mere da se premalo/prekomerno unosi hrana
- opsesivno pranje ruku (prečesto pranje bez funkcije, crvenilo ruku, iritiranost hemijskim sredstvima)
- samopovredjivanje (zasecanje kože ….obično ruku i u predelu kukova)
Kako formulisati pitanja roditelja prema detetu? Kako započeti razgovor, a da se ne izazove burna reakcija kod deteta?
Vasilov: Iako vam vaši tinejdžeri na razne načine poručuju da žele nezavisnost, da budu sami i da ih ne razumete, štinski žude da ih saslušate, razumete i pomognete kao što ste i u mlađem dobu bili tu za njih. Razgovarajte!!! Sačuvajte ritual razgovora u porodici tako što ćete:
- imati vremena kada vas dete pita za savet. Ukoliko ne možete da pričate odmah, recite mu/joj kada možete i neka se taj trenutak obavezno desi
- kada primetite da se raspoloženje promenilo, recite mu/joj da to vidite i pitajte da li želi da razgovara o tome, a ako ne želi tog trenutka, ne pritiskajte, napomenite mu da vam se obrati kada bude želelo, naglasite da ste tu da ga saslušate
- budite pripremljeni da čujete istinu, kakva god da je, prihvatite situaciju i rešavajte je porodično
- ohrabrite dete da govori tako što ćete obećati vašu smirenu reakciju, potrudite se da tako i bude, naročito ako ste skloni burnim reakcijama i ako ih je bilo u prošlosti to može da spreči vaše dete da vam se otvori
- tipično pitanje ‘’kako je bilo u školi? zamenite svakodnevnim interesovanjem šta je vaše dete usrećilo a šta rastužilo tog dana, na taj način normalizujete kako prijatne tako i neprijatne emocije
Kako se deca danas socializuju u školi?
Vasilov: Ne želim da kažem da je primarni faktor socijalizacije deteta danas digitalni uređaj (tv, internet, društvena mreža, tik-tok i dr.) ali plašim se da je prekomerno zastupljen i ono što je najviše zabrinjavajuće zapravo ne može se objektivno izmeriti njegova upotreba. Često čujem roditelje koji normalizuju ovaj obrazac navodeći čuvenu rečenicu „Pa svi su danas na internetu, svi igraju igrice…“ istovremeno prikrivajući frustraciju lične nemoći da postave granicu i nadajući se da se ništa neće loše desiti, da će samo od sebe proći. Ali neće proći, deca neće sama naći meru, deca nemaju kritički osvrt, za to služimo mi, odrasli-roditelji, odeljenske starešine, profesori, PP služba, direktor škole. Važno je adaptirati se na ubrzan razvoj tehnologije ali isti prilagoditi uzrastu deteta i sprečiti negativan uticaj na njegov razvoj. Istaći korist tehnike, edukovati o štetnosti i postaviti granicu i kontrolu poštovanja iste.
Kako na dete utiče odbacivanje (iz) grupe? U školi, kao i na društvenim mrežama, vajberu i drugim aplikacijama?
Odbacivanje iz grupe ili tzv. socijalno nasilje jako pogađa tinejdžere zato što je pripadnost vršnjačkoj grupi važan u njihovom psiho-socijalnom razvoju i neophodan za izgradnju identiteta. Odbacivanje može dovesti do pada samopouzdanja, agresivnog ponašanja, anksioznih napada, hroničnog straha od odbacivanja usled čega dete zauzima pasivnu poziciju, ne iznosi svoje pravo mišljenje, priklanja se obrascima koje ne odobrava, prekomerno udovoljava drugima, povećava verovatnoću rizičnog ponašanja…
Ako su roditelji ključ, kako organizovati vreme sa decom?
Vasilov: Iako tinejdžeri više nisu mala deca, zapravo još uvek nisu ni odrasli u potpunosti. Još uvek im je jako važna porodica, skladni odnosi i njihova emocionalna podrška. Ne odustajte od odluke da ostanete povezani iako je u redu da se vaš tinejdžer malo odvoji od vas. Granice su i dalje važne, iako se vaš tinejdžer buni zapravo mu granica svedoči da o njemu i dalje brinete i da ga i dalje volite, ali ih postavljajte pregovaranjem. Zaposlite dete kućnim obavezama, nemojte mu ispunjavati svaku želju, pomozite mu da postepeno izgrađuje toleranciju na frustraciju. Interesujte se za vršnjake/drugare vašeg deteta, upoznajte ih. Upoznajte virtuelni svet deteta, ograničite ga pregovaranjem i ostanite dosledni pravilu koji zajedno definišete. Pronađite aktivnost u kojoj zajedno uživate i koristite je za kvalitetno vreme koje ćete izdvojiti na vaše dete. Probudite dete u sebi i opustite se, tada se najbolje povezujemo sa decom, gradimo poverenje i oslonac za teške trenutke. Ne mislite da nemate vremena, nađite ga i sebično ga čuvajte za svoju porodicu.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
