VRŠAC – Rekonstrukcija Vazduhoplovne akademije i aerodroma u Vršcu ogromna je razvojna šansa Južnobanatskog okruga.
Vršac će se povezati sa aerodromima u Nišu, Beogradu, Podgorici, Tivtu, Evropi i Severnoj africi. Doći će do rasta prometa usluga avio-taksi saobraćaja, čarter letova i redovnih letova u regionu. Sve to prati rast prihoda od remonta stranih aviona, mogućnost prevoza ekspresne pošte i uvođenja sistema “just in time”, kao i mogućnosti korišćenja avio-usluga u poslovne svrhe vršačkih kompanija.
Vršački aerodrom ima određene mogućnosti za međunarodni vazdušni saobraćaj, ali su neophodna ulaganja u poletno-sletnu stazu kao i u radio-navigacionu opremu. Potrebna je rekonstrukcija i dogradnja poletno-sletne staze, sistema odvodnjavanja, sistema svetlosnog obeležavanja i rulnih staza, kao i gradnja helidroma.
Poletno-sletna staza može da se produži na 1.500 metara i na širinu od 30 metara, čime će se ispuniti uslovi za prihvat i otpremu aviona ATR 72-600, dok će helidrom biti pogodan za helikoptere tipa MI17. Predviđena je i nova saobraćajnica koja će omogućiti efikasno povezivanje kompleksa sa širom saobraćajnom mrežom grada i regiona.
Kako se čulo u Narodnoj Skupštini, Srbija će od Banke za razvoj Saveta Evrope uzeti zajam od 20 miliona evra za rekonstukciju dva centra za obuku, u Beogradu i Vršcu, za potrebe vazduhoplovnog obrazovanja, po modelu dualnog obrazovanja.
Ova investicija će omogućiti da se stvore dodatni uslove za obrazovanje vazduhoplovnih kadrova u Srbiji i regionu i pomoći u obezbeđivanju karijere za buduće pilote, kontrolore leta i druga srodna zanimanja. To je pilot projekat za razvoj dualnog obrazovanja na akademskom nivou u Srbiji, što je prioritet za Ministarstvo prosvete u skladu sa Zakonom o dualnom obrazovanju.
Vazduhoplovnu akademiju u Vršcu nedavno je posetila i Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić. Tada je izneto očekivanje da će se, do 2030. godine, avio-industrija duplirati, tako da će se i potrebe za kadrovima duplirati, kako pilota, kontrolora leta, inženjera, mehaničara, tehničara…
“Mi gledamo na Vršac kao mesto koje će se konkurentno pozicionirati da zadovolji i evropske i svetske potrebe. Došla su nova vremena. Investiramo 67 miliona evra, do sada smo već uložili 12.7 miliona i idemo dalje. Pravimo evropski centar izvrsnosti. Vršac, kao obrazovni centar, za par godina vrveće od stranih studenata, što otvara novu, veliku perspektivu”, rekla je Brnabić.
Bivša vlast jeftino prokockala svoju i vršačku veliku šansu…
Iako je prvi let na padinama Vršačkog brda izveo pilot inženjer Aurel Vlajku, 11. avgusta 1912. godine, početak vazduhoplovne tradicije u Vršcu vezuje se za 1925. kada je osnovan aeroklub “Naša krila”, ogranak istoimenog jugoslovenskog aerokluba.
Tada je načinjena i studija o povoljnostima vršačkog reona za razvoj jedriličarstva koja je pokrenula investitore da 1934. godine naprave prvi hangar. Do Drugog svetskog rata grupa “Devet” otvorila je svoju školu jedriličarstva. Leteli su na jedrilicama sopstvene izrade. Godišnji nalet bio je veći nego u svim ostalim jugoslovenskim vazduhoplovnim centrima zajedno.
Po završetku rata Vršac je proglašen za jedriličarski centar ratnog vazduhplovstva, da bi 1954. postao Savezni vazduhoplovni centar. Jedriličarima su se priključili padobranci, piloti motornih aviona i modelari.
Godine 1972. godine u Vršcu je održano 13. Svetsko prvenstvo u jedriličarstvu. Naredne godine Savezni vazduhoplovni centar priključio se nacionalnoj kompaniji JAT. Od tada se ova ustanova bavi školovanjem profesionalnih pilota.
U Vršcu je decembra 2006. godine zasedala Vlada Republike Srbije. Na zahtev tada opštine Vršac i u skladu sa razvojnim planovima nacionalne avio kompanije, shodno evidentnim potrebama, donela je odluku da će investirati u proširenje piste.
Saobraćajni institut CIP, kao renomirana kuća, sačinila je Master plan “Aerodroma Vršac” koji je potom i prezentovan odbornicima. Ali, posle diskusija prvih ljudi opštine, ovaj plan čija realizacija nije vremenski ograničena, odbijen je glasovima proste većine.
Niko nikada Vrščanima nije obrazložio ovu odluku, koja je direktno sputala infrastrukturni, privredni i turistički razvoj Grada.
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
Pročitajte još:
