BEOGRAD – Pravoslavni vernici širom Srbije i sveta obeležavaju Strasnu nedelju, sedmicu pred Vaskrs, ispunjenu dubokom duhovnom simbolikom i bogatim narodnim običajima.
Ova nedelja predstavlja pripremu za najradosniji hrišćanski praznik – Vaskrs, i podseća na Isusovo stradanje i vaskrsenje.
Veliki ili strasni ponedeljak: Početak Strasne sedmice
Sedma sedmica Velikog posta poznata je kao Velika ili Strasna nedelja, jer se tada vernici sećaju događaja koji su prethodili raspeću Isusa Hrista. Prema crkvenom predanju, Hristos je pobedio greh i smrt, otvorivši ljudskom rodu put ka večnom životu.
U mnogim krajevima Srbije, poput Leskovačke kotline i Kosova, ova nedelja se naziva i Strašna, a prvi ofarbano vaskršnje jaje zove se strašnik i veruje se da štiti od zla i nepogoda.
Velika sreda: Poslednji radni dan i simbol duhovnog čišćenja
Na Veliku sredu se u pojedinim krajevima boje uskršnja jaja, posebno u kućama koje su u žalosti – tada su crna i zovu se kaluđeri. U Negotinskoj krajini, čupa se biljka burijan, za koju se veruje da ima magijske moći.
U narodnom verovanju, ovo je dan kada žene ne šiju, a domaćinstva se pripremaju za praznične dane i duhovno pročišćenje.
Veliki četvrtak: Dan posvećen usevima i zdravlju stoke
Na Veliki četvrtak je zabranjeno obavljati bilo kakve fizičke poslove osim sejanja lubenica, koje će, veruje se, dobro roditi ako se posade baš tog dana. Žene su na reci puštale sveće niz vodu – u čast dušama preminulih.
Veliki petak: Dan najdubljeg bola i najstrožeg posta
Veliki petak je dan stradanja Isusa Hrista na Golgoti. U pravoslavnom kalendaru ovo je dan najstrožeg posta, bez jela i pića. Tog dana se farbaju jaja, a prvo ofarbano jaje se čuva kao čuvar kuće.
U pojedinim krajevima Srbije, stoci se u hranu dodaje crveno jaje za napredak, a poznati su i običaji poput lova na zečeve, čija krv se tradicionalno koristila u narodnoj medicini.
Velika subota: Priprema za radost Vaskrsa
Ova subota se negde zove crvena ili dugačka, simbolizujući dužinu Hristovih muka. Mesi se uskršnjak, obredni kolač ukrašen bosiljkom i jajima, a jedno belo jaje u sredini čuva se kao amajlija.
Vaskrs: Najveći hrišćanski praznik i dan radosti
Vaskrsenje Hristovo, kao temelj hrišćanske vere, proslavlja se prve nedelje nakon punog meseca posle prolećne ravnodnevice. Praznik traje tri dana – nedelju, ponedeljak i utorak.
Najprepoznatljiviji običaj je tucanje jajima, koje simbolizuje pobedu života nad smrću. Deca se ujutru umivaju crvenim jajetom za zdravlje i rumenilo, a postoji verovanje da se tada treba obući novo, kako bi godina bila napredna.
Prvo ofarbano jaje se čuva kao zaštita – negde se zove čuvar-kuća, negde izmamak, i zakopava se u mravinjak za plodnost i napredak domaćinstva.
Tradicija i vera žive kroz običaje
Iako vekovima stari, običaji koji prate Vaskrs i danas imaju snažno prisustvo u životu pravoslavnih vernika. Od posta i molitve, preko farbanja jaja, do porodičnih okupljanja i pozdrava „Hristos vaskrse – Vaistinu vaskrse“, svaki deo ove svetkovine nosi poruku nade, ljubavi i duhovnog preporoda.
