BEOGRAD – Analize pokazuju da su klimatske promene koje se sada dešavaju deset puta brže nego što su se ikada dešavale u istoriji planete, a njihov uticaj na poljoprivredne kulture je veliki, kako na proizvodnju na otvorenom, tako i na onu u plastenicima i staklenicima, izjavila je profesorka Zorica Ranković Vasić sa katedre za vinogradarstvo Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Beogradu.
Ona je za Tanjug navela da je u Srbiji od 2011. do 2020. godine srednja temperatura porasla za 1,8 stepeni Celzijusa u odnosu na referentni višegodišnji period od 1961. do 1990. godine i da to pravi ozbiljne probleme našim poljoprivrednim proizvođačima.
” Problemi se ogledaju u tome što imamo nedostatak pojedinih proizvoda na našim pijacama i u marketima, imamo proizvode izmenjenog kvaliteta, jer je u okolnostima kakve su sada, izuzetno teško proizvesti i određenu količinu voća i povrća i grožđa a da je ono zadovoljavajućeg kvaliteta, kakav bi trebalo da bude za konzumiranje i za preradu”, istakla je Vasić.
Kao poseban problem je navela to što svaka godina donosi sve veće temperaturne oscilacije, a analize pokazuju da će se taj trend nastaviti i u budućnosti pa će se smenjivati dugi periodi sa jakim kišama, dugim sušnim periodima sa visokim temperaturama te da će se povećati i broj tropskih i vrelih dana, kada su temperature iznad 30 stepeni, što će se odraziti i na poljoprivrednu proizvodnju.
Prema njenim rečima, glavni problemi u poljoprivrednoj proizvodnji nastaju zbog pomeranja perioda vegetacije jer ona sada počinje ranije i završava se kasnije, odnosno traje znatno duže nego što je bilo u prošlosti.
“Kod vinove loze recimo vegetacija, standardno traje od 1. aprila do 31. oktobra i da bi počela potrebno je oko pet dana sa temperaturom od 10 stepeni Celzijusa a da bi se završila pet dana sa temperaturom nižom od 10 stepeni. Mi smo sada svedoci da pre 1. aprila imamo dosta dana sa temperaturama većim od 15 stepeni a posle 1. novembra imamo dane sa temperaturama koje su 15,16 a nekada i 20 stepeni”, rekla je Vasić.
Dodala je da je za vinogradare ova godina izuzetno teška i da im je veliki problem da proizvedu odgovarajući kvalitet vina, pa početne analize već pokazuju izmenjeni hemijski sastav grožđa i pomerene datume berbe.
“Tako je na primer noćas u Grockoj palo 15 mm kiše, jutros sam razgovarala sa kolegama koji se bave proizvodnjom grožđa, trebalo je da organizuju berbu ranih sorti vinove loze, a to nije moguće dok se grožđe i listovi ne prosuše”, istakla je Vasić.
Sagovornica Tanjuga je navela da su se ovogodišnje vremenske prilike, kada je proleće bilo veoma kišno a leto sa visokim temperaturama, posebno odrazile na jabuke, maline, šljive, kajsije, kojima je na početku vegetacije zasmetao mraz a kod nekih voćnih vrsta je i rod bio slabiji
Što se grožđa tiče, istakla je da se za sada zna da će biti problema sa ranim sortama dok je o rodu kasnijih sorti još rano govoriti.
Prema njenim rečima klimatske promene kao globalni problem deluju lokalno, odnosno manifestuju se u vidu različitih direktnih uticaja kao što su toplotni talasi, visoke temperature, velike količine padavina, koje uzrokuju i indirektne promene.
“To znači da obilne količina padavina prave poplave a da visoke temperature mogu da izazovu požare i to su zapravo indirektne promene i štete, a sve to može da dovede do ozbiljnih problema sa dostupnošću kvalitetne vode za piće, kako za ljude tako i za domaće životinje”, istakla je ona.
Tako su poslednje oluje sa gradom napravile veoma ozbiljne probleme voćarima, jer su rušeni celi zasadi stabala tako da neminovno sledi krčenje zasada.
Profesorka Vasić kaže da eksperti koje je okupilo Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede već četvrtu godinu rade različite vrste istraživanja koje se odnose na uticaj klimatskih promena na prinos i kvalitet plodova kod različitih biljnih kultura u ratarstvu, povrtarstvu, voćarstvu i vinogradarstvu dok posebna ekipa radi istraživanja u oblasti stočarske proizvodnje, odnosno kako visoke temperature i velike temperaturne oscilacije utiču na dobrobit i zdravlje gajenih domaćih životinja.
“Okupljeni smo sa ciljem da donesemo mere koje će se moći primenjivati u našim voćnjacima, vinogradima, odnosno koje će naši poljoprivredni proizvođači moći direktno da primenjuju na terenu. Oslanjamo se na iskustva i istraživanja koja smo radili u svojim doktorskim disertacijama, eksperimentalno kroz različite naučne projekte i oglede a u cilju donošenja nacionalnog programa adaptacije na izmenjene klimatske uslove koji bi trebalo da se usvoji do kraja ove godine”, istakla je profesorka Vasić.
Dodala je da su već urađena i predata tri izveštaja koja se odnose na presek stanja, analizu klime u prošlosti i sadašnjem periodu kao i projekcije klimatskih promena u tri perioda u budućnosti i to od 2021. do 2040. godine, zatim 2041.do 2060. i 2080. do 2100. godine.
Rađene su ekspertske analize za razne sektore društva a posebno je rađena projekcija o tome kako će promene klime uticati na oblast poljoprivrede, jer klimatske promene najviše ugrožavaju proizvodnju hrane.
Pročitajte još:
Nemačka možda može bez ruskog gasa, ali ne i đubriva
Nemačka je posle uništenja Severnog toka i drastičnog smanjenja kupovine gasa iz Rusije, postala zavisna od ruskih mineralnih đubriva, navodi se u članku u listu „Berliner Zeitung“. Kako navodi list, Nemačka se „oslobodila gasne zavisnosti od Rusije“, ali se druga zavisnost vratila „na mala vrata“. Prema podacima Statističke službe i Udruženja nemačke poljoprivredne industrije, uvoz azotnih đubriva neophodnih za poljoprivredu iz Rusije je po rezultatima završene sezone povećan za 334 odsto. Slično je i u ostalim evropskim državama. Rusija je u sezoni 2022/2023 povećala izvoz azotnih đubriva za pet puta. Prema rečima predstavnika Udruženja Martina Meja, gas i struja čine […]
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
