Poslednje istraživanje o uticaju gena na strukturu lica ljudi širom sveta, analiziralo je pojedince mešovitog porekla (evropskog, indijanskog i afričkog), podudarajući regione ljudskog genoma sa strukturama lica određenih pojedinaca.
Ova poklapanja su zatim upoređena sa drugim studijama genoma ljudi i neandertalca. Sveukupno, istraživači su pronašli 26 genetskih regiona koji su bili snažno povezani preko ljudskog lica, piše magazin „Sajens alert“.
Oni sa indijanskim poreklom imaju tendenciju da poseduju gen nasleđen od neandertalaca koji se zove ATF3. Zajedno sa dokazima koji takođe sugerišu da ATF3 postaje aktivan kako se naša lica formiraju, istraživači sugerišu da bi njegovo prisustvo moglo da napravi značajnu razliku u rastu nosa. Međutim, kod onih evropskog porekla, ATF3 je odsutan.
Prethodne studije o lobanjama neandertalaca pokazale su da su njihovi nosovi imali tendenciju da budu viši od nosa modernih ljudi. Smatra se da je razvoj gena ATF3 mogao da bude odgovoran za ovakve promene.
„Gen koji smo identifikovali možda je nasleđen od neandertalaca kako bi pomogao ljudima da se prilagode hladnijim klimatskim uslovima kada su se naši preci iselili iz Afrike“, navodi genetičar Ćing Li sa Univerziteta Fudan.
Za sada, ovo su samo spekulacije, a sadašnja studija je samo povukla paralelu između genoma i crta lica, a ne direktne linije uzroka i posledice. Ipak, nedavne studije genoma pokazuju da su se neandertalci i praistorijski ljudi redovno mešali jedni s drugima u Evropi i Aziji.
„U poslednjih 15 godina, otkako je defifrovan neandertalski genom, uspeli smo da saznamo da su se naši preci očigledno ukrštali sa neandertalcima, ostavljajući nam male delove njihove DNK“, rekao je genetičar Kaustub Adhikari sa Univerzitetskog u Londonu.
Neki od zajedničkih gena koji su se mešali kroz istoriju i sve do danas, povezani su sa benefitima koji pomažu prilikom sigurnog porođaja, kao i veće otpornosti od virusa i infekcija.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
