Glas studenata je važan, ali način na koji se on prenosi, kroz organizovane blokade, iako često predstavljene kao način izražavanja nezadovoljstva, donose značajne negativne posledice po studente i njihovo obrazovanje, kao i po njihovo okruženje i na kraju, društvo.
Produženo trajanje studiranja značajno povećava ukupne troškove koje svi studenti imaju, što može dovesti do zaduživanja njihovih porodica ili zbog nedostatka sredstava i napuštanja studija. Na ovaj način ne gube samo studenti i njihove porodice već i društvo jer se povećava krug siromaštva i smanjuju šanse za društvenu mobilnost.
Mnoge stipendije i drugi oblici finansijske podrške uslovljeni su pravovremenim napredovanjem kroz studije. Broj meseci potrebnih za završetak osnovnih studija jedan je od ključnih kriterijuma prilikom procene kandidata za master i doktorske programe. Produženo trajanje studija može rezultirati gubitkom prava na ovakvu podršku. Studenti koji koriste studentske kredite suočavaju se s rizikom da budu obavezni na njihovo hitno vraćanje ili da izgube pravo na dalju finansijsku podršku.
Sve gore navedeno smanjuje šanse za upis, posebno na programima sa visokim standardima ili ograničenim brojem mesta.
Efikasnost studiranja igra ključnu ulogu pri dodeli istraživačkih pozicija, stipendija i grantova, kako na nacionalnom, tako i na međunarodnom nivou. Ministarstvo nauke i druge istraživačke institucije često postavljaju pragove za broj meseci studiranja kao deo kriterijuma za selekciju kandidata. Na međunarodnim univerzitetima i programima stipendiranja, efikasnost u završavanju osnovnih studija predstavlja važan pokazatelj kvaliteta kandidata. Ovo može dovesti do gubitka prilika za nastavak studija u inostranstvu, gde se posebno vrednuje akademska disciplina i brzina završetka programa.
Studenti koji produže studiranje mogu izgubiti pravo na smeštaj u domovima, što ih stavlja u nepovoljan položaj, posebno one iz socio-ekonomski ugroženih grupa. Duži boravak studenata u domovima smanjuje dostupnost slobodnih mesta za nove generacije studenata. Studenti iz udaljenih mesta, koji se oslanjaju na smeštaj u domovima, mogu biti primorani da traže skuplje alternativne opcije, što otežava njihov pristup obrazovanju. Pravilnici studentskih domova često propisuju maksimalno trajanje boravka, usklađeno sa standardnim trajanjem studija. Pronalaženje privatnog smeštaja često je značajan finansijski udarac za celu porodicu, ne samo za studenta. To stvara nejednakost između studenata koji žive u mestima gde se nalaze fakulteti i onih iz okolnih, udaljenijih mesta, otežavajući na taj način pristup obrazovanju onima kojima je podrška najpotrebnija.
Kašnjenja u realizaciji akademskog kalendara negativno utiču na reputaciju univerziteta, posebno kada se razmatra međunarodna saradnja, rangiranje i privlačenje stranih studenata.
Blokade ugrožavaju programe razmene studenata i nastavnog osoblja, kao i zajedničke projekte, jer univerziteti koji ne poštuju rokove često postaju nepouzdan partner. Ovo dugoročno može uticati na pad konkurentnosti univerziteta u obrazovnom sektoru. Studenti koji eventualno žele master ili doktorske studije da nastave u inostranstvu moraju sve svoje obaveze (odslušaju kompletnu nastavu, polože sve ispite i odbrane završne radove) da završe najkasnije početkom septembra ove godine.
Produženje trajanja studiranja povećava troškove za univerzitet, uključujući dodatne troškove održavanja infrastrukture, komunalnih usluga i organizaciju vanrednih ispitnih rokova. Tako na primer, studenti koji su trebali da završe studije u decembru 2024., zbog blokada će studije završiti 2025. godine, što potencijalnim poslodavcima šalje signal da su studirali duže, iako to nije slučaj. Ovaj pritisak može dovesti do preraspodele budžetskih sredstava, gde se sredstva namenjena razvoju i unapređenju kvaliteta nastave preusmeravaju na pokrivanje trenutnih potreba, što dugoročno šteti razvoju institucije. Takođe, veći fokus na rešavanje problema produženog studiranja može skrenuti pažnju sa naučnoistraživačkih aktivnosti, čime se smanjuje konkurentnost univerziteta u istraživačkom sektoru. Produženo studiranje i neefikasnost obrazovnog sistema mogu dovesti do dodatnog odlivanja talenata.
Produženje semestra i dodatni ispitni rokovi značajno povećavaju obim posla za profesore, asistente i administrativno osoblje. Nastavnici su suočeni sa dodatnim izazovima, poput pripreme i evaluacije većeg broja ispita, vođenja produženih predavanja i individualnog rada sa studentima koji zaostaju. Ovo može dovesti do sagorevanja na poslu (burnout) kod zaposlenih, smanjenja kvaliteta nastave i opadanja motivacije nastavnog kadra. Administrativno osoblje takođe nosi veći teret u organizaciji dodatnih rokova, što otežava svakodnevno funkcionisanje univerziteta.
Glas studenata je važan, ali je budućnost akademskih građana neprocenjiva. Društvo, u jednom svom delu, počiva na znanjima, idejama, kreacijama i radu univerzitetski obrazovanih kadrova. Institucije ne mogu da rade i budu efikasne ako nema univerzitetski obrazovanog kadra. Ako nema institucija, nema ni uspešnog društva. Blokadama se zaustavljaju institucije, zamenjuju se nepostojećim „organima“ kao što su planumi koji su uvezeni sa studentskih protesta u Hrvatskoj, održanih 2009. godine, preko brošure „Blokadna kuharica“ koju je objavio Centar za anarhističke studije u Zagrebu. Legalni i legitimno izabrani organi univerziteta se zamenjuju nepostojećim samo-organizujućim telima, koja čine malobrojni studenti (uzevši u obzir ukupan broj studenata na svakim fakultetatima) koji su politički motivisani.
Vaš glas ima snagu da menja stvari, ali ne dozvolite da vas trenutni zanos udalji od vašeg cilja. Uspešan završetak studija i izgradnja karijere su ključevi vaše budućnosti. Usmerite energiju ka stvaranju promene kroz znanje, rad i istrajnost – jer samo tako postajete pokretači pozitivnih promena!
