BUDIMPEŠTA – Evropski komesar za susedsku politiku i proširenje Oliver Varhelji izjavio je danas da je EU angažovana na osiguravanju evropske perspektive Zapadnog Balkana i poručio da bi trebalo da se otvore pregovori sa Srbijom o Klasteru 3, koji se bavi konkurentnošću i inkluzivnim rastom.
Varhelji je tokom Konferencije parlamentarnih odbora za poslove EU (COSAC) u Budimpešti, koja okuplja odbore za pitanja EU nacionalnih parlamenata, kao i predstavnike Evropskog parlamenta, a čiji je domaćin Mađarska kao predsedavajuća Savetom EU, govorio o trenutnom stanju u procesu proširenja EU i izrazio uverenje da će naredna Komisija biti Komisija proširenja.
Istakao je i da je Komisija počela unutrašnji proces procene reformskih agendi predvođenih Planom rasta za Zapadni Balkan i poručio da je u toku završna faza za davanje predloga Savetu EU radi odobrenja.
Osvrnuo se i na dijalog Beograda i Prištine, navodeći da se očekuje da će dve strane nastaviti napore ka održivim naporima za deeskalaciju i napredovati u primeni obaveza, počevši od slanja statuta za Zajednicu srpskih opština tzv. Ustavnom sudu Kosova.
On je ocenio da postoji jasan zamah proširenju u regionu i naglasio da je EU „dinamično angažovana na obezbeđivanju evropske perspektive za Zapadni Balkan, uz jasno razumevanje da naša Unija može da bude potpuna samo sa pristupanjem ovog regiona“.
„Što se tiče Srbije, ostaje naša procena da bi trebalo otvoriti pregovore o konkurentnosti i inkluzivnom rastu, odnosno o Klasteru 3“, rekao je Varhelji i primetio da je Vlada Srbije istakla da je posvećena ubrzanju reformi u vezi sa pristupanjem EU navodeći da je to dobra vest.
Varhelji je dodao da je u aktuelnom geopolitičkom kontekstu od suštinskog značaja da Srbija pokaže svoj strateški pravac ka EU.
Varhelji je govorio i o drugim zemljama kandidatima za članstvo u EU, kao što su Ukrajina, Moldavija i Gruzija, a kada je reč o regionu, naveo je da je Crna Gora ispunjavanjem privremenih merila za vladavinu prava u okviru poglavlja 23 i 24 napravila ključni korak u napretku na putu ka proširenju i poručio da je EU spremna da pristupi privremenom zatvaranju pregovaračkih poglavlja sa tom zemljom.
On je dodao da se radi na pregovaračkom okviru za BiH, da bi sa Albanijom trebalo da se što pre otvore pregovori o prvom klasteru, koji se bavi osnovama, a da bi trebalo da usledi otvaranje drugih klastera, dok bi Severna Makedonija trebalo da ubrza tempo reformi u vezi sa EU i usvoji relevantne ustavne amandmane kako bi napredovala u procesu proširenja.
Varhelji je naglasio da će Evropska komisija, u okviru godišnjeg paketa proširenja, ove jeseni, kao i svake godine, izvestiti o napretku zemalja kandidata za članstvo u EU.
Govoreći o Planu rasta za Zapadni Balkan, Varhelji je rekao da je to „novi alat koji treba da ubrza integraciju“ partnera EU koji su u procesu proširenja.
On je podsetio da će Plan rasta za Zapadni Balkan, vredan šest milijardi evra, pomoći u jačanju socio-ekonomske konvergencije regiona sa EU, obezbediti koristi članstva korisnicima čak i pre pristupanja, ubrzati proces proširenja i promovisati ekonomsku integraciju unutar regiona, kroz zajedničko regionalno tržište.
Varhelji je naglasio da korisnici, da bi dobili sredstva, moraju da sprovedu dalekosežne reforme u osnovama i društveno-ekonomskim sektorima postavljenim u njihovim reformskim agendama „napravljenim po meri“.
„Već smo započeli interni proces procene agendi i sa zadovoljstvom mogu da kažem da smo u završnoj fazi davanja predloga Savetu radi njegovog odobrenja“, rekao je Varhelji.
On je dodao da se Instrument za reformu i rast za Zapadni Balkan zasniva na Ekonomskom i investicionom planu za Zapadni Balkan, vrednom 30 milijardi evra, kojim se mobiliše trećina BDP-a regiona i identifikuju 10 ključnih investicionih inicijativa za podršku dugoročnom društveno-ekonomskom oporavku zasnovanom na zelenoj i digitalnoj tranziciji i podsticanju regionalne saradnje na Zapadnom Balkanu.
Istakao je da je Evropska komisija do sada podržala 68 strateški važnih projekata u oblastima transporta, energetike, životne sredine i klimatskih promena, digitalne infrastrukture, razvoja ljudskog kapitala i podrške poslovnom sektoru.
On je dodao da je EU odobrila programe za mobilizaciju 17,5 milijardi evra u investicijama u okviru Ekonomskog i investicionog plana, uključujući 5,4 milijarde evra u bespovratnim sredstvima.
„Sa Instrumentom za reformu i rast, ukupna finansijska podrška ce do 2027. godine dostići uporediv nivo intenziteta pomoći kakav vidimo u trenutnim zemljama kohezionih i strukturnih fondova u EU, što znači 90 procentnih poena do 2027. godine. Odatle će Zapadni Balkan imati sve uslove da bude spreman za ulazak u EU“, poručio je Varhelji.
On je naglasio da bez stvarne integracije ekonomija i društava Zapadnog Balkana proširenje EU neće biti uspešno.
„Zato treba da radimo na stvarnoj integraciji ovih zemalja čak i pre nego što se pridruže EU“, poručio je Varhelji.
Varhelji je naglasio da politika proširenja EU, u novoj realnosti, predstavlja „više nego ikada jasno i neophodno geostrateško ulaganje u naš sopstveni dugoročni mir, stabilnost, bezbednost i prosperitet“.
On je dodao da računa na partnere u procesu proširenja da će iskoristiti zamah koji postoji i sprovesti neophodne reforme kako bi napredovali na putu ka članstvu u EU, kao i da računa na svih 27 država članica EU da će pomoći da EU ispuni svoja obećanja u tom pogledu.
„Uveren sam da će naredna Komisija morati da bude Komisija proširenja“, zaključio je Varhelji.
Pročitajte još:
