Svetski trend uzgoja mikrobilja polako ali sigurno širi se u Srbiji, pa je ova „super hrana“ postala hit među mladima koji sve više praktikuju zdrave stilove života.
Pojedini trgovinski lanci i prodavnice zdrave hrane prepoznali su potrebe potrošača pa se na rafovima specijalizovanih marketa mogu pronaći male biljke koje u sebi sadrže izuzetno visok nivo hranljivih materija.
Pre oko pet godina Danijela Ratkov je uposlila svoju ljubav prema zdravom životu i hrani sa znanjem stečenim na Hemijskom fakultetu i počela iz hobija da eksperimentiše sa semenima.
Počela je da proizvodi klice i uzgaja mikrobilja za svoju porodicu, a tokom vremena je sa saradnicima razvila i proizvodnju i brend „Grina“ u okviru koje se danas proizvode klice, mikrobilje, sokovi od žitnih trava, biljna mleka. Uskoro će na tržištu plasirati i biljne sireve od mahunarki i žitarica u kojima će se, između ostalog, naći i klice i mikrobilje.
– Zbog svojih blagodeti koje nosi u sebi i broja proizvođača, mikrobilje postaje sve dostupnije i zastupljenije u ishrani ljudi – objašnjava Nenad Ratkov, Danijelin suprug.
Šta je mikro bilje?
Mikrobilje je vrlo mlado povrće visoko oko 5 do 10 centimetara, punog, vrlo često intenzivnog i aromatičnog ukusa uzrokovanog koncentrisanim sadržajem hranjivih sastojaka. Raste u raznim bojama i teksturama, a ukus varira od neutralnog do pikantnog, blago kiselog ili čak gorkog, u zavisnosti od vrste.
– Prepoznajući njihovu vrednost, sve veći broj ljudi i kod nas i u svetu ih upotrebljava kao dodatak svojoj ishrani kao veoma zdrav i nutritivno bogat izvor hranjivih materija koje pored gradivnih osobina imaju i vrlo blagotvorne zdravstvene efekte, te ih ljudi koriste i prilikom lečenja i oporavka i od najtežih bolesti – objašnjava Nenad.
Kozumiranje mikrobilja i povrća je generalno povezano sa manjim rizikom od mnogih bolesti, zahvaljujući velikoj količini vitamina, minerala i korisnih biljnih jedinjenja koja sadrže mnogostruko više nego odrasle biljke iste vrste.
– Kao takvo može smanjiti rizik od mnogih bolesti. Jedan od mnoštva primera koliko su hranjive materije koncentrisane u mikrobilju ilustruje i činjenica da 50 grama mikrobilja brokolija ima istu količinu sulforafana (detoksifikujući izotiocijanat za koji se smatra da je antikancerogena supstanca) kao u jednom kilogramu zrelog brokolija – ukazuje Nenad.
Mnogo je načina da se mikrobilje uključi u ishranu, kao dodatak salatama, prilog jelima, sendvičima. Takođe, može se dodavati u smutije i sokove. Sok od ječmene trave popularan je primer soka od mikrobilja. Trend u svetu je da se od mikrobilja proizvode i razni suplementi, medicinski i kozmetički preparati.
Mikrobilje je vrlo pogodno i za individualno uzgajanje, jer se može gajiti na raznim mestima, uključujući na otvorenom, u plastenicima, pa čak i na prozorskoj dasci. Sve više ljudi se odlučuje da mikrobilje uključuje u svoju ishranu time što počinje da ga samostalno proizvodi.
Kako da sami gajite mikrobilje?
Kod uzgajanja mikrobilja kod kuće, važno je da je seme obavezno netretirano (po mogućstvu organski proizvedeno) i da se odaberu rastući medijumi (supstrati) koji su deklarisani i u čiji sastav se može pouzdati.
Potrebna je posuda, kvalitetno seme i dobar medijum za rast, pravilno osvetljenje – bilo sunčevo ili veštačko osvetljenje (led lampa, temperatura boje svetla od 6000 K), idealno za 12-16 sati dnevno.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
