BEOGRAD – Poljoprivreda najviše zavisi od vremenskih prilika i neprilika, pa su sve brojnije nepogode poslednjih godina znatno otežale bilo kakvu prognozu prinosa. Ipak, gajenje povrća, bostana, korenastih i krtolastih biljaka u Srbiji ne posustaje, a prošle godine je u ovoj delatnosti poslovala 431 firma.
Ova preduzeća su, za razliku od 2021. i 2022. godine na kraju 2023. prekinula gubitke i zabeležila pozitivno poslovanje. Ukupna dobit delatnosti iznosila je 30,4 miliona dinara (30.425.000), a prihodi 7,6 milijardi dinara (7.607.043.000). Godinu dana ranije zabeležen je gubitak od 133.985.000 dinara, a u 2021. on je išao silaznom putanjom i iznosio 5,7 miliona dinara (5.711.000).
Među uzgajivačima povrća, bostana, korenastih i krtolastih biljaka tokom 2022. godine najbolje je poslovao Agros iz Opova, sa ostvarenim ukupnim prihodima od 1,2 milijarde dinara (1.179.904.000) i dobiti nešto većoj od 120 miliona dinara (121.211.000). Ova kompanija je u 2023. ostvarila višestruko manju dobit (20.133.000 dinara) i ukupne prihode od 1.105.633.000 dinara.
Drugo mesto na listi od 30 najuspešnijih pripalo je firmi Fabrika komposta Uča iz Vranova, sa ukupnim prihodima od 327 miliona dinara i dobiti od 60,8 miliona u 2022. godini. Prošle godine porasli su i ukupni prihodi i dobit – prvi su iznosili 379.168.000 dinara, a drugi parametar je bio 61.734.000 dinara.
Na trećem mestu sa ostvarenom dobiti u 2022. godini od 21.194.000 dinara nalazi se Global Sistem Kooperativa iz Beograda. Ukupni prihodi ove firme iste godine iznosili su 260 miliona dinara. U 2023. zabeležili su blagi rast dobiti na 22.896.000 dinara, kao i ukupnih prihoda – na 369.782.000 dinara.
Na sajtu firme Agros iz Opova navodi se da poseduje 1.200 hektara poljoprivrednog zemljišta i 750 hektara u zakupu, kao i kompletnu radnu mehanizaciju i zalivne sisteme.
„Preduzeće je nastalo aukcijskom privatizacijom firme PDS ’PKB Opovo’ u aprilu 2004. godine. PKB Opovo je u to vreme bilo opterećeno velikim dugovanjima i obavezama prema poslovnim partnerima, dobavljačima, poreskoj upravi i javnom sektoru, a radnicima se dugovalo osam neisplaćenih zarada. Nakon privatizacije, a zatim perioda racionalizacije i konsolidacije preduzeća, opremanje primarne ratarske proizvodnje dobija primat, a povrtarstvo postaje glavna razvojna šansa, koja je po svim parametrima dobro iskorišćena“, navodi se na sajtu i dodaje da je preduzeće vrlo brzo „stalo na noge“, nastavilo da se razvija i pozitivno posluje, tako da se ova privatizacija pokazala kao jedna od najuspešnijih u primarnoj poljoprivrednoj proizvodnji.
Ovo preduzeće je u 2023. godini imalo 91 zaposlenog, i po tom parametru je takođe na vrhu liste. Fabrika komposta Uča upošljavala je 31 radnika, a Global sistem Kooperativa 22.
Procesi proizvodnje se sa razvojem tehnologije menjaju i u ovoj delatnosti, a kako je to uređeno u Fabrici komposta iz Vranova objasnili su na svom sajtu.
„Savremena oprema nam pomaže da naš proces proizvodnje bude pod stalnom kontrolom računara, čime se proces pasterizacije kontroliše od početka do same setve. Zbog toga naš kompost duže traje i kvalitetni šampinjoni se beru u tri, pa i četiri talasa. Zahvaljujući kvalitetnom kompostu, dobrom izboru micelijuma i redovnim konsultacijama, seminarima i posetama kupcima, granice prinosa po briketu jako su povećane“.
Teritorija na kojoj se prodaje kompost ove fabrike proširena je na susedne države, najpre na republike bivše Jugoslavije, ali i na Rumuniju, Bugarsku, Albaniju.
Pročitajte još:
