KIKINDA – Telo žene otkrila je policija, koju je pozvala komšinica.
Telo Donke S. (78) pronađeno je proteklog četvrtka u kući u Kikindi u kojoj je sama živela, tada se i ispostavilo da je žena preminula još pre mesec dana, ali niko nije primetio.
Telo žene u prizemnoj kući, u Ulici Rade Trnića, otkrila je policija, koju je pozvala komšinica Zorica Momić, koja se pitala zašto danima ne sreće Donku na ulici. Policija je provalila vrata i u jednoj sobi zatekla telo žene.
– Primetila sam da je nema, da ne izlazi iz kuće danima. Ona se poslednjih godinu dana mnogo promenila, počela je da se zatvara, kao da se bojala da izlazi. Onda sam zapazila da ne uzima račune za komunalije iz sandučeta, a znala sam da je sve redovno plaćala. Kako su se računi gomilali, tako je moja sumnja uvećavala. Kada sam videla da je sanduče puno, da ništa nije uzela, pozvala sam policiju. Oni su provalili u kuću i zatekli leš. Rekli su mi da je umrla sigurno pre mesec dana – tužno priča Zorica Momić, kojoj je mnogo žao stare komšinice, koja je doživela tragičan kraj.
Istraga je utvrdila da je Donka S. preminula prirodnom smrću. Sahranjena je u petak na Železničkom groblju, a ukop je organizovala njena rodbina. Nije mogla da počiva pored muža, jer se vodi u sudski postupak između rodbine i čoveka sa kojim je imala ugovor o doživotnom izdžavanju. Taj čovek je po Donkinoj želji ranije podigao spomenik, ali posle tužbe njene rodbine, nije dozvolio da se ona tu sahrani, jer i on traži nadoknadu da uloženi novac.
Preminula žena ima najbližu rodbinu, brata i sestru, koji žive u Kikindi i Bašaidu, ali, po svemu sudeći, nisu pazili na nju niti su je obilazili dovoljno često. Zbog toga je Donka S. pre izvesnog vremena zaključila ugovor o doživotnom izdržavanju sa jednim komšijom. Međutim, ugovor je raskinula.
Nije imala dece
Na kući Donke S. nema uobičajene parte o njenoj smrti. Kapija je zaključana, a kuća prazna. Komšije kažu da se leš nije neprijatno osećao, verovatno, jer je zimski period.
– Donka je živela sama. Muž joj je umro pre pet, šest godina, a decu nisu imali. Ima sestru i dva brata, žive u Kikindi i u selu Bašaidu. Upoznala sam ih tek na sahrani. Kažu da su dolazili do njene kuće, ali im ona nije otvarala. Navodno su pokušavali da uspostave kontakt, ali nisu uspeli. Fiksni telefon joj se davno pokvario, a ona nije imala novca da kupi drugi. Živela je od penzije, od oko 15.000 dinara. Bila je divna žena. Mene je posle teške operacije svakodnevno obilazila. Izgleda da je samoću teško podnosila. Bilo joj je žao što se komšije ne druže kao nekada. Ranije je dolazila kod nas, ali poslednjih godinu dana nije više bila druželjubiva. Primetila sam da je ponekad izlazila noću samo do kapije – priseća se Zorica Momić, uz tugu i žalost što ranije nije regovala.
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
