Iz Čaira idu dve različite slike u svet
Kada se zavesa spustila u dvorani Čair u Nišu, sa Kupa Radivoja Koraća idu dve slike: jedna mnogo lepa i jedna koja bi mogla, da ne kažemo morala, da bude lepša.
Puna dvorana. Mnogo strasti. Mnogo ljubavi prema košarci. Navijači Crvene zvezde i Partizana na po polovini tribina, pesma, podrška, ljubav prema klubu. Slavlje i pesma kod crveno-belih posle poslednjeg sudijskog zvižduka, a sa druge strane tuga na licima igrača Partizana i velika podrška sa tribina od strane Grobara.
Ali, bila je tu i ona negativna strana. Uvrede.
Ova pojava nije od juče, a tražiti njen početak po sistemu ko je prvi počeo je potpuno bespotrebno gubljenje vremena. Jedno je sigurno – uvredama nije mesto nigde, a posebno ne u zlatnoj utakmici srpske košarke.
Navijači Zvezde nisu imali poštovanje prema Željku Obradoviću, čoveku koji je toliko zadužio našu košarku. Doneo joj tolike medalje i tolike uspehe. Proneo uspešan glas po svetu.
Ogroman baner i uvredljive pesme svakako nisu nešto što je Obradović zaslužio, bez obzira da li je trener Partizana ili nije.
Sa druge strane, navijači Partizana su pogrdno skandirali predsedniku Zvezde Nebojši Čoviću i njegovoj supruzi, što je takođe nešto bez čega bi večiti derbi bio pravi derbi.
Često su se mogle čuti uvrede i uvredljive pesme na njihov račun i tokom polufinalnog duela Partizana i FMP-a.
Na kraju – ko je kriv i kako sve ovo ispraviti i dovesti u ravan što košarka jeste u suštini – sport?
Ostaje nada da će se uvrede i ružne reči prema porodicama aktera iskoreniti. Što ranije – to bolje.
Nije važno ko je kriv. Ili ko je manje ili više kriv. Važno je da sport nadvlada niske strasti. I da ovakvih, negativnih scena i uvreda – bude što je manje moguće.
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
