Za određivanje potrebne norme đubriva koristi se više metoda: orijentacione norme, vizuelni pregled stanja voćaka, analiza zemljišta i analiza lišća.
Orijentacione norme predstavljaju preporučene količine đubriva koje su utvrđene na osnovu ogleda sa đubrenjem voćaka u zasadu ili u kontrolisanim uslovima. Preporuke za đubrenje dosta se razlikuju, jer su dobijene kao rezultat različitih ekoloških i proizvodnih uslova. Ovaj način određivanja normi đubriva se dosta koristi u praksi. Njegov nedostatak je što se često dodaju količine đubriva veće od potrebnih, što je neracionalno. To može dovesti i do nagomilavanja pojedinih elemenata (najčešće fosfora i kalijuma) u zemljištu i izazvati poremećaj ravnoteže elemenata mineralne ishrane.
Za pravilno đubrenje je veoma važan odnos između sadržaja pojedinih elemenata u zemljištu. Za šljivu je najpovoljniji odnos N:P:K od 3:1:4. U uzgojnom periodu potrebne količine đubriva se rasturaju u krug oko voćaka, čiji prečnik treba da bude srazmeran prečniku krune. Kod veće gustine sadnje, u trećoj godini đubriva se mogu rasturati i u trakama širine oko 70-80 cm sa obe strane reda. Za prinos od 30 t/ha mogu se preporučiti sledeće orijentacione norme po ha: 90-120 kg azota, 30-40 kg P2O5 120-160 kg K2O. Na plodnim zemljištima i pri manjim prinosima potrebne su manje količine hraniva. U intezivnim zasadima, sa preko 1.000 stabala po hektaru, gde se zemljište u međurednom prostoru održava u zatravljenom stanju, ove norme treba povećati za 30-50% za azot, a 15-20% za fosfor i kalijum.
Stanje ishrane može se utvrditi vizuelnom dijagnostikom. Pri tome treba obratiti pažnju na vegetativan rast, izgled listova, rodnost i usklađenost rasta i rodnosti. Za ocenjivanje stanja voćaka treba poznavati simptome nedostataka pojedinih elemenata.
Analiza zemljišta predstavlja kontrolu njegove plodnosti i preporučuje se njeno izvođenje svake pete godine. Uzorci se uzimaju pomoću pedološke sonde sa dve dubine (0-30 i 30-60 cm). Prosečan uzorak se dobija mešanjem više pojedinačnih uzoraka. U savremenim zasadima šljive, u kojima se zemljište održava kombinacijom zatravljivanja između redova i primenom herbicida u redu posebno se uzimaju uzorci iz traka koje su tretirane herbicidima i iz zatravljenog međurednog prostora.
Analiza lista (folijarna dijagnoza) je najpouzdanija metoda za određivanje stanja ishrane šljive i određivanje normi đubrenja. Kod ove metode se koriste standardne vrednosti optimalnog sadržaja pojedinih elemenata u listu. Ako se dobijene vrednosti na osnovu analize lista nalaze u okviru optimalnih vrednosti, znači da su voćke dobro obezbeđene tim elementom. Niže vrednosti ukazuju na nedostatak tog elementa i potrebu da se on dodaje đubrenjem. Suviše velike vrednosti mogu delovati toksično i poremetiti ravnotežu biogenih elemenata. U tom slučaju treba izostaviti đubrenje tim elementom. Uzorci listova za analizu se uzimaju u toku leta (od sredine jula do sredine avgusta), po prestanku intezivnog rasta mladara. Uzimaju se celi listovi, sa peteljkom, sa srednjeg dela umereno razvijenih mladara, sa periferije krune i sa svih strana stabla. Sa svake parcele treba uzeti prosečan uzorak od 100 listova (po 10 listova sa 10 stabala). Uzorak se uzima posebno za svaku sortu, odnosno za svaku kombinaciju sorta/podloga.
