Na početku nove godine mnogi ljudi donose odluku da će početi da žive zdravije. Mnogi veruju da je lakše sprovesti takve promene ako ih istovremeno uvede i neko iz porodice ili prijateljskog kruga.
Međutim, ne donosimo sve odluke koje utiču na naše zdravlje svesno – često nesvesno kopiramo ponašanje prijatelja, kolega ili rođaka sa kojima se poistovećujemo ili koji nam služe kao uzor. Nažalost, to znači da usvajamo i navike koje mogu biti loše za zdravlje, poput pušenja, prejedanja ili fizičke neaktivnosti.
Prema istraživanjima, čak i nezarazna stanja poput srčanih bolesti, moždanog udara ili raka mogu se „prenositi“ među ljudima na sličan način kao zarazne bolesti.
Mogu li prijatelji uticati na povećanje telesne težine?
Ljudi sa kojima provodimo mnogo vremena čine naše društveno okruženje. Američka studija pokazala je da osoba ima mnogo veću verovatnoću da postane gojazna ako je neko u njenom okruženju takođe dobio na težini.
Istraživanje je pokazalo sledeće podatke:
57% veća verovatnoća da će osoba dobiti na težini ako se njen prijatelj ugojio.
40% veća verovatnoća ako se ugojio brat ili sestra.
37% veća verovatnoća ako je povećanje težine zabeležio supružnik.
Ovaj fenomen bio je izraženiji među osobama istog pola, a uticaj je zavisio i od bliskosti odnosa između dve osobe.
Slično se pokazalo i u vezi sa odlukama o razvodu, pušenju i konzumaciji alkohola – sve ove navike mogu se širiti kroz prijateljske i porodične veze.
Društveni uticaj na zdravlje
Ova istraživanja su značajna jer pokazuju da, iako genetika može igrati ulogu u razvoju određenih bolesti, najveći uticaj na naše zdravlje imaju naše navike i ponašanje.
Svetska zdravstvena organizacija (SZO) ističe da nezarazne bolesti poput srčanih oboljenja, moždanog udara, raka, dijabetesa i plućnih bolesti uzrokuju 70% svih smrtnih slučajeva u svetu.
Zato je važno da budemo svesni kako naše okruženje utiče na nas – i da biramo pozitivne uticaje koje će poboljšati naše zdravlje i kvalitet života.
