Klimatske promene sve značajnije utiču na voćarstvo i često se, kada se o njima govori, misli na globalno zagrevanje, visoke temperature, blage zime i jarka leta, ali klimatske promene su mnogo više od toga.
Može se očekivati veća učestalost i smenjivanje ekstremnih pojava (perioda bujičnih padavina i toplih sušnih perioda), češće pojave grada koje su zadnjih godina aktuelne, doduše više na području centralne i zapadne Srbije nego u istočnoj Srbiji. Zatim imamo pojave tople jeseni i kasnijeg završetka vegetacije, što može uticati na lošije pripremljene voćke za zimsko mirovanje.
Visoke temperature tokom vegetacije (april-oktobar) utiču na raniji početak fenoloških faza i njihovo brže odvijanje te samim tim i njihovo kraće trajanje, pa imamo situacije da plodovi sazrevaju ranije nego što je to uobičajeno. Klimatski pokazatelji ukazuju da se prosečne dnevne, ali i noćne letnje temperature, postepeno povećavaju što negativno utiče na kvalitet plodova koji sazrevaju u takvim uslovima, što je naročito izraženo kod ranih vinskih sorti grožđa.
Ukoliko bude kišovitog vremena u periodu sazrevanja, kao što je to bilo prošle godine (pogotovu kod trešnje i višnje), imaćemo pucanje i kvarenje plodova i samim tim loš kvalitet. U slučaju sušnog i toplog leta može se očekivati da kvalitet plodova koji sazrevaju u drugoj polovini godine (sorte šljiva, krušaka, jabuka) bude lošiji u ekstenzivnim i poluekstenzivnim zasadima gde nema navodnjavanja, niti protivgradne mreže.
Situacija sa štetama koje se javljaju usled različitih vremenskih neprilika je različita od voćnjaka do voćnjaka, tj. umnogome zavisi od lokacije zasada i mikroklimatskih uslovima u voćnjaku. Preventivne mere su tu veoma bitne, a to su: najpre izbor lokacije za voćnjak, zatim izbor vrste i sorte prilagođene datim uslovima, primena svih neophodnih agrotehničkih i pomotehničkih mera kako bi voćke bile u što boljoj „kondiciji“, te u slučaju pojave mrazeva iste lakše podnele, to jest, sa što manje štete. Kada se mraz pojavi postoje mere da se njegov negativni efekat smanji (korišćenje tzv. frost buster mašina, primena veštačke kiše, paljenje raznog materijala u, i oko voćnjaka), ali se one često ne primenjuju što zbog cene koštanja, što iz nekih drugih razloga.
Sve to govori da se voćarstvo mora prilagođavati promenama klime koje su sve izraženije i sve manje predvidive, pa i dugoročne vremenske prognoze nemaju više neki veći značaj. Već dugo se najavljuje rejonizacija voćarstva kao bitan preduslov razvoja voćarstva u Srbiji, u vezi čega su već preuzeti neki koraci. To je veoma obiman i odgovoran posao, ali ako taj koncept zaživi to bi imalo pozitivan uticaj na povećanje proizvodnje i kvaliteta voća u Srbiji.
Pročitajte još:
