Uskrs, najveći i najradosniji hrišćanski praznik, zauzima posebno mesto u duhovnom, porodičnom i narodnom životu Srba. Kao praznik vaskrsenja Hristovog, Uskrs je i simbol nade, obnove i večnog života, a njegovo proslavljanje bogato je običajima koji se u zavisnosti od kraja i zajednice razlikuju po formi, ali ne i po suštini.
Kod pravoslavnih Srba, Uskrs je kulminacija Velike nedelje i četrdesetodnevnog Vaskršnjeg posta. Po tradiciji Srpske pravoslavne crkve, praznuje se tri dana – Vaskrs, drugi dan Uskrsa (ponedeljak), i treći dan (Uskršnji utorak). Bogosluženja u hramovima započinju u noći između Velike subote i Uskrsa, svečanom ponoćnom liturgijom i tradicionalnim usklikom: „Hristos vaskrse! – Vaistinu vaskrse!“
Vojvodina: Šarenilo običaja
U Vojvodini, gde se srpska tradicija prepliće sa uticajima drugih naroda i konfesija, uskršnji običaji su bogati i raznovrsni. Pripreme za praznik počinju na Veliki petak, kada se farbaju jaja – u nekim mestima koriste se trava, ljuske crnog luka i tradicionalni vosak za šare. Prvo obojeno jaje, crveno, naziva se čuvarkuća i čuva se cele godine kao zaštita doma.
Na Uskrs, porodice se okupljaju na svečanom doručku, gde centralno mesto zauzimaju jaja, šunka, mladi luk i sir. Obavezno se kucaju jajima, a veruje se da onaj čije jaje ostane celo – biće zdrav i srećan cele godine. U nekim delovima Bačke i Banata postoji i običaj polivanja – mladići u ponedeljak polivaju devojke vodom, što simbolizuje pročišćenje i zdravlje.
Centralna i Južna Srbija: Uskrs kao obnovitelj sela
U Šumadiji, Pomoravlju i južnim krajevima, Uskrs je i vreme za pomirenje, izmirenje među posvađanima, i obnovu porodičnih i komšijskih veza. U mnogim selima vernici se okupljaju u crkvi na jutarnjoj liturgiji, a nakon toga sledi zajedničko slavlje uz trpezu, pesmu i igre.
U brdsko-planinskim krajevima, poput Timočke Krajine ili Stare planine, i dalje se zadržao običaj vaskršnjeg ophoda – grupa mladića i devojaka obilazi selo, pevajući crkvene i narodne pesme, čestitajući praznik i simbolično „budeći“ prirodu iz zimskog sna.
Srbi u Bosni i Hercegovini: Duša u jaju
Kod Srba u Republici Srpskoj i širom Bosne i Hercegovine, Uskrs se proslavlja sa izuzetnim poštovanjem. Farbanje jaja, obično na Veliki petak, predstavlja najvažniji običaj. Pored crvene boje, koristi se i vosak za crtanje pravoslavnih krstova, ikona ili cvetnih motiva. Jaja se često nose u crkvu na osvećenje.
U mnogim krajevima, naročito u istočnoj Hercegovini i na Romaniji, deca na Uskrs rano ujutro idu od kuće do kuće i uzvikuju: „Hristos vaskrse!“, a domaćini ih daruju jajima i slatkišima. Ovaj običaj, sličan božićnom koledarenju, ima duboko ukorenjenu simboliku.
Crna Gora: Praznik pomirenja i ponosa
U Crnoj Gori, posebno u primorju i severnim krajevima poput Pljevalja i Berana, Uskrs se doživljava kao trenutak duhovne obnove. Liturgije su svečane, a praznik se koristi za okupljanje porodice, čak i onih članova koji žive u inostranstvu. Na trpezi dominiraju tradicionalni specijaliteti – jagnjetina, pogače, jaja i vino.
U nekim selima još uvek se neguje običaj uskršnjeg pomirenja – ako su dve porodice u zavadi, na Uskrs se šalju „miritelji“ sa jajima i rakijom kako bi došlo do izmirenja.
Srbi u Makedoniji: Vernost tradiciji
Srbi u Severnoj Makedoniji, posebno u regionima Kumanova i Skoplja, neguju uskršnje običaje u skladu sa SPC. U mnogim mestima, posebno u seoskim sredinama, čuvaju se pravoslavne liturgijske tradicije, a vernici se okupljaju na večernjim službama na Veliku subotu. Farbanje jaja i praznična trpeza su nezaobilazni deo običaja, dok je druženje sa rodbinom i komšijama važan aspekt Uskrsa.
Hilandar: Duhovno srce srpskog Uskrsa
U manastiru Hilandar na Svetoj Gori, koji je duhovno svetilište svih Srba pravoslavaca, Uskrs se obeležava u skladu sa najdubljom liturgijskom tradicijom. Tokom cele Velike sedmice služe se posebne bogoslužbene čine, a liturgija na Uskrs traje do ranih jutarnjih sati. Praznik se dočekuje uz svečano zvonjenje zvona, vaskršnji kanon, pojanje monaha i obredno okruživanje hrama uz sveće.
Monasi se ne kucaju jajima iz razonode – već se prvo jaje daje igumanu, a zatim se razmenjuje sa bratijom uz liturgijsku tišinu i poklon. Hilandar nosi i posebnu poruku – Uskrs nije samo radost zbog proleća, već radost vaskrsenja duše.
Bez obzira na to da li se Uskrs dočekuje u novosadskoj crkvi, staroj kući u Hercegovini, na liturgiji u Beranama ili tihoj molitvi monaha Hilandara, ono što sve Srbe povezuje jeste vera u vaskrslog Hrista i nada u obnovu. Običaji se menjaju, ali suština ostaje ista – Uskrs je praznik života, mira, praštanja i zajedništva.
