BEOGRAD – Državni sekretar u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija Uroš Kandić izjavio je danas da se još zna do kada će cene osnovnih životnih namirnica biti ograničene, ali da bi za pojedine ograničenje uskoro moglo da bude ukinuto.
“Vodićemo računa da izlazimo iz toga, koje namirnice da uključimo koje da ostavimo, i ne mogu u ovom trenutku da kažem do kad će trajati, ali uskoro ćemo krenuti sa skidanjem ograničenja za neke namirnice”, rekao je Kandić u debati “Tržište hrane u Srbiji – od viškova do nestašica”, koja je deo projekta “Ekonomski razgovori” Fondacije Fridrih Ebert.
Uredba o ograničenju visine cena osnovnih životnih namirnica važi do 30. septembra.
On je dodao da je u trenutku stavljanja ograničenja to bio najbolji mehanizam kako bi se zaštitili potrošači, s obzirom na povećanje cena inputa za proizvođače, a zatim i cena za trgovce.
Kandić ističe da je neophodno ukazati na to da ovakva odluka, iako se navodi da je ugrozila same trgovce ne znači da oni rade sa gubitkom, već da su im prihodi smanjeni i da nikako ne bi bilo u redu da se teret kompletne krize svali na potrošača.
“Nije pravedno da se teret krize svali samo na teret potrošača, ljudi bi nam rekli da nismo normalni koliko je inflatorni udar. I dalje smatramo da je ova mera nužna i neophodna, uz sve uvažavanje trgovaca i proizvođača”, rekao je Kandić.
Sekretar udruženja za trgovinu u Privrednoj komori Srbije Žarko Malinović kaže da su trgovci bili isključeni iz dijaloga kada se donosila odluka o ograničenju cena, da su oni ti koji ćute i rade bez obzira na to šta se dešava, ali da “nije fer” svaliti teret krize na trgovce.
Dodaje da oni nailaze na brojne probleme i da je neophodno da država radi više na strategijama kada je u pitanju mikroekonomija odnosno lanci snabdevanja, a to uključuje i proizvođače.
“Bilansi za post – kovid godinu govore da su rezultati trgovaca daleko lošiji nego rezultati proizvođača. Moramo da uredimo kompletan lanac snabdevanja, strateški šta može gde da se proizvodi u državi, a da država to subvencioniše”, kaže Malinović.
Objašnjava da je potrebno detaljno i strateški reći – gde šta treba da se sadi, predvideti ishode i nalgašava da ne može “seljak da nagađa” šta ima smisla da se sadi.
Država, kaže Malinović, treba da prepozna kojim merama može da ojača lanac snabdevanja, jer teret krize nose svi jednako.
Agroekonomski analitičar i nekadašnji direktor Produktne berze u Novom Sadu Žarko Galetin smatra da je uredba morala da bude donešena, ali da je upitno da li je neophodno da traje toliko dugo.
Komentarišući nedavne nestašice šećera i mleka, Kandić je kazao da je neophodno istaći da do nestašice nije došlo već do smanjene količine i da za to postoje mnogi razlozi.
“Ograničenjem cene pakovanja šećera od kilogram, cene većih pakovanja su rasle, pa su onda oni koji bi, inače, kupovali veće količine, kupovali šećer od kilogram, i to je stvorilo manjak, što se mleka tiče postoje strukturni problemi u poljoprivredi, ali radimo na tome i mleka će biti”, rekao je Kandić.
Galetin je dodao da, takođe, smatra da ne postoji bojazan od nestašice ni osnovnih životnih namirnica, kao ni sirovina, ali da je moguće da će biti manje količine za izvoz.
Ističe da su ove godine podbacili kukuruz i soja, da je suša njih najviše pogodila, ali da to ne znači da je neće biti dovoljno za naše potrebe.
“Kukuruz će podbaciti kao i soja, zbog suše, ali očekujemo oko 4,5 miliona tona, a to će zadovoljiti domaće potrebe”, kaže Galetin.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
